Jovanovic Oliver : другие произведения.

1991-Moje ViЂeЊe Rata

Самиздат: [Регистрация] [Найти] [Рейтинги] [Обсуждения] [Новинки] [Обзоры] [Помощь|Техвопросы]
Ссылки:
Школа кожевенного мастерства: сумки, ремни своими руками
 Ваша оценка:
  • Аннотация:
    На сербском языке

  

OLIVER JOVANOVI?

1991-MOJE VI?E?E RATA

ПРВО ODШTAMPANO ИЗДА?Е

1997

( ДОПУ?ЕНО PDF - ИЗДА?Е 2008 )

  
  
  
  
  
  

РАТНИМ ДРУГОВИМА

ДРА?ИНЦУ

ТУРЧИНУ

КАПЛАРУ ( ИЗ БА?А ЛУКЕ ) И

НЕПОЗНАТОМ ВО?НИКУ У УНИФОРМИ ,,ТИГРОВА,,

КО?И ?Е ПРИСТАО ДА ГА СНИМИМ

КАО И ,,ЦИВИЛИМА,,

БИЛИ?У , КО?И ?Е

ПО МОМ СКРОМНОМ МИШ?Е?У ПРАВИ ХАКЕР

ЦИСКУ , КО?И ПОСЕДУ?Е ЗАИСТА РЕТКУ ОСОБИНУ :

УМЕ ДА ЗАИСТА

САСЛУША САГОВОРНИКА

ДОБРИВО?У ИВАНКОВИ?У , СЛИКАРУ

(TORONTO , CANADA )

И НАРАВНО , МО?О? МАЧКИ ЦИЦИ

  

ВРEME PRE

  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
   CRVENA ZEM?A
  
  
  
   Iz kasarne mornariчke peшadije u Шibeniku (1), duga kolona vojnih vozila kre?e u leto 1989 godine u pravcu Knina(2).Kao vojni kuvar putujem sa komorom.Sede?i pored vozaчa , ravnoduшno upijam pogledom kilometre i kilometre krшa sa obe strane autostrade , naчete tu i tamo tamnom mr?om krж?avog stabla ili жbunom.Predeo nase?en zmijama , шkorpijama i ?udima.Шofer , momak iz Bosne , ima oчi suжene poput crte zbog og?ene beline dana napo?u (3) , psuje dok potoci znoja meandriraju ?egovim zaжarenim licem ispod plave beretke.Ni sam nisam u bo?em sta?u.Par sati kasnije kada je kvalitetnu ploчu autostrade ve? zamenio obiчni , izlokani put , izme?u dva,, preskoka,, kamiona-cisterne tek onako da neшto kaжem , upitah vozaчa - ,,Шta misliш , zaшto je zovu Crvena zem?a ?,,
  
  
   Naziv ,,Crvena zem?a,, nije politiчka simbolika kako sam se kasnije uverio struжu?i sasuшeno blato boje r?e sa чizama.Ostali smo tamo moжda nede?u dana , pod шatorima , na terenu nalik onom vi?enom kroz objektive ,,Vikinga-1,, na Marsu.Retki ?udi koje susre?emo su prema nama neobiчno ?ubazni.Se?am se starijeg чoveka koji je svoj motokultivator vozio uporedo sa kamionom nude?i vozaчa bocom crnog vina(4)
  
   Polazimo u pravcu Benkovca.U чetinarskoj шumi u blizini ,,autoceste,, formiramo logor.Zavrшni deo veжbe treba da se odigra negde u okolini.Do tada su jedinice mornariчke peшadije(5) simulirale ofanzivna dejstva a ,,pozadinci,, su shodno svojoj nameni odrжavali logistiчku podrшku na potrebnom nivou( 6 )Sada i intendantski vod dobija svoju ,,solo taчku,,
  
  
   Trenutna evakuacija.Nekoliko kamiona ( sa kuhi?ama) i ?ipova (7) zapu?uje se dva-tri kilometra da?e , prolaze razliчite tipove zem?iшta-od kamenitog ,obraslog чetkastom travom do niske retke шume sastav?ene od neчega viшe nalik шib?u nego drve?u.Stajemo usred jednog takvog чestara.Iskaчem iz kamiona , nespretno , i okovani kundak moje puшke (8) za dlaku promaшuje nos radio-veziste.Sudaramo se , on pada i pravo je чudo da je radio -stanica koju nosi na le?ima чitava.Gleda me zapa?eno , u neverici. ,,Ej , чoveчe , na чijoj si ti strani ?,, pita me glasom koji podrhtava.Tu izvi?e?e malo pomaжe ali se ipak na tome (sre?om) sve i zavrшava.Zastavnik (9) nizak , suvo?av , sa fizionomijom Save Kovaчevi?a (10) inaчe glavni u puшkarskoj radionici , kao najstariji po чinu u naшoj jedinici , nare?uje postrojava?e.Saznajemo da smo u okruжe?u ,,plavih,,(11) i da je naш zadatak da izbegnemo ,,zarob?ava?e,, dok ,,naшi,, ne razbiju ,,?ihove,, Prosto.Чujem svoje ime dok ,,?ata,,(12) чita raspored , ko je na straжi i kada.Pada sumrak.
  
  
   Sedim na borbenom rancu , le?ima oslo?en na toчak kamiona , misle?i na svoju sobu (13) Na biblioteku , krevet i pisa?i sto.Na krevet.Lagano postajem svestan чi?enice da NE?U da ,,dreжdim,, na straжi ove no?i.Ne?u i taчka ! Ovo je i za mene novina (14)Momak iz Loznice (15 ) koji ima sliчnu ideju i joш jedan iz Ce?a (16 ) udruжuju se samnom.Iz kamiona u kome su madraci , ?ebad i spava?e vre?e , uzeli smo ono шto nam je bilo potrebno , zavukli se u жbu?e i odspavali mirno do jutra.Kaжu da je te no?i ,,treшtalo,, od rafalne pa?be.Ni ja ni ova dvojica nismo чuli niшta , kao da su nam uшi zapuшene vatom.Spavao sam na svom krevetu u svojoj sobi.Gluv za ceo svet.
  
  
   Zastavnik nas je izveo i postrojio dva koraka ispred celog voda.Smeшkao se kao maчor.Bio je to trenutak istine. ,,Vas trojica,, rekao je ,, ako ikada bude rata -prespava?ete ga ...i ne?e vam biti niшta ,, (17)
  
  
  
  
  
   TERMINATOR
  
  
  
   ,,Judgmant day,, sam odgledao u bioskopu pre poчetka rata. ,,Terminator,, znaчi doslovno : ,, onaj шto ograniчava , okonчate? ,, (Koren ove reчi postoji u latinskom jeziku a odatle je ona preшla i sasvim se odoma?ila u engleskom i samim tim u ve?ini svetskih jezika.)Tako?e, u opшti govorni vokubular ulazi i ,,Rambo,,( First blood, 1982) Ova dva izraza su davno pre poчetka gra?anskog rata kruжila Balkanom , izvrшila odre?eni uticaj , uшla u poslovicu i anegdotu i postala deo novopeчene ,,narodne tradicije,,(18) Postoji i tre?a nezaobilazna reч , reч ruskog porekla.Prezime jednog Sovjetskog oficira postalo je sinonim za najpoznatiju juriшnu puшku u istoriji - ,,Kalaшnikov,, poznatu i kao ,,AK-47,, Zaчudo , do poчetka gra?anskog rata u Jugoslaviji , i pored чi?enice da se u naoruжa?u JNA ve? decenijama nalazila modifikovana , Jugoslovenska verzija nazvana M-70B1(19) malo ko je ( osim ?udi kojima je to posao , naravno )pomenuto oruжje povezivao sa чuvenim ,,Kalaшnikovim,, tako чesto vi?enim u ,,Rambo filmovima,, Samo zato шto je moja radoznalost sezala i u tom pravcu, znao sam da naшa vojna industrija nije tako inventivna kako je to nastojala da prikaжe dnevna propaganda preko masmedija ili u шkoli , na чasovima ,,odbrane i zaшtite,,(20) U reчnik proseчnog gra?anina reч ,,Kalaшnikov,, ulazi verovatno tek sa ,,sluчajem Шpege?,,(21) Koriste?i nezna?e obiчnog чoveka , televizija Beograd govori o zaple?enim ,,Kalaшnikovima,, kao o sasvim stranom oruжju , oruжju koje se prvi put pojav?uje u regionu.Ali vratimo se Шvarcenegeru (Schwarceneger) u crnoj koжnoj jakni , sa tamnim naoчarima , na motociklu.Veliki plakat.Jedan u izlogu bioskopa u mom rodnom gradu Zajeчaru.Drugi na zidu jedne ku?e u varoшici koja se zove Da?.Ku?a je hrvatska.Pokuшao sam da napiшem pesmu na tu temu po povratku iz rata.Zadrжao sam samo prvu reчenicu: ,,Ovo je rat ?udskih terminatora...,,
  
  
   OVO JE RAT ?UDSKIH TERMINATORA
  
  
  
  
  
   CETI?E
  
  
  
   Jun 1991.Polaжem prijemni ispit na Ceti?skoj лikovnoj аkademiji( 22) Kao i na svim ispitima te vrste , tu se nalaze mladi ?udi iz cele zem?e.?ihovi gradovi zovu se Dubrovnik , Beograd , ?ub?ana , Sarajevo, Bito?...Praktiчno to je -,,Jugoslavija u malom,,
  
  
   Po povrшini sme?eg pak-papira , povlaчim linije lipovim ug?enom prate?i konture modela , smeжurenog starчi?a koji stoji na drvenom podijumu.Oslo?ena na zid je slika koju sam radio prethodnog dana ( To je mrtva priroda - glineni krчag , sivoplava draperija i talijanski шlem u onom sta?u u kom obiчno sre?emo plehane isluжene шporete na ?ubriшtu , rupiчaste i crvene od r?e , tanke poput kartona.Pedeset godina je proшlo od sverskog rata-nije ni чudo)Dok stojim iza crta?e table , prouчavaju?i nagog чoveka чiji oblik memoriшem , do mene dopire tihi razgovor negde iz ,,шume,, starih i o?uшtenih шtafelaja , koji mi prolazi nenamet?ivo kroz svest.Neшto me ipak privuчe da za trenutak odbacim problematiku proporcija i pomnije osluшnem razgovor.Mladi? iz Beograda i devojka (malo mesto nadomak Bara , Crna Gora) prepriчavaju neki vrlo zanim?iv doga?aj (koji je opet neko prepriчao ?ima)U pita?u je auto koji чeka svog vlasnika na nekom parkingu.Potpuno ,,sp?eskan,, tenkovskim gusenicama.Prilazim bliжe.Pitam:,,Gde se to desilo ?,, Prva mi je pomisao - negde u inostranstvu.Bliski istok , Irak , Palestina.Tako i formuliшem slede?e pita?e.,,Ne, ne tamo.Slovenija...,, kaжe devojka.Zatim , ratoborno sevaju?i oчima , komentariшe , sasvim glasno akciju vojske , uжivaju?i u izrazima koje najчeш?e koriste fudbalski navijaчi: ,,Sredi?e ih...Ima da ih rasturimo...Tako im i treba,, itd.?en sagovornik se smeшka.Devojka iz Slovenije koja se nalazi u istoj prostoriji ali na ?enom suprotnom kraju , ima izvestan alibi da moжda niшta i neчuje od od svega , шto pokazuje ?uta?em.Kasnije sam je чuo da kaжe:,,Zaшto nas napadaju ? Mi nikoga ne napadamo !,, Hrvat iz Dubrovnika , nije rekao ni pre ni posle iшta.?utao je , potpuno zaklo?en masivnom crta?om tablom i mar?ivo gradio mreжu linija.Чula se samo шkripa lipovog ug?ena po papiru.
  
   Na peronu жelezniчke stanice u Titogradu(23) dok iшчekujem voz koji ?e me odvesti ku?i , ne prime?ujem neku posebnu nervozu ili paniku kod putnika.U kojoj meri su oni svesni da je poчeo gra?anski rat ? Ne znam.Sedim na klupi a do mene je чovek sred?ih godina , odsutnog izraza lica.U ruci mu je jedan od onih ,,?epnih,, televizora tipa.. CASIO.Razgovaram sa ?im o trenutnoj situaciji , o kojoj nemam pojma jer sam za tih nede?u dana na Ceti?u , bio praktiчno isk?uчen od svega , misle?i samo na prijemni ispit.Чovek mi ukratko objaш?ava ,upu?uje me u neverovatne vesti koje su do ?ega doprle i u koje ni sam ne moжe sasvim da poveruje. Za to vreme , u ?egovoj шaci, na liliputanskom plaviчastom ekranu, promiчu neki tamni obrisi izbrazdani jakim statiчkim smet?ama - moжda kolona civilnih vozila , moжda kolona tenkova , ko ?e ga znati ? U svakom sluчaju slike iz Slovenije video sam tek po povratku ku?i.Tako sam potpuno sluчajno propustio poчetak prvog pravog rata na tlu Evrope od zavrшetka Velikog Svetskog (24 )
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  

NIШ - EKSPRES

  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
   BU?E?E
  
  
  
   Ne znam kada sam napisao svoju prvu SF priчu ali je to bilo jako rano , joш u niжim razredima osnovne шkole.Jedna , inaчe nezavrшena priчa , mi je sada posebno zanim?iva.Imao sam sedamnaest godina kada sam inspirisan romanima poput ,,The Death of Grass ,, чiji je autor Britanac ?он Кристофер (John Christopher ) pokuшao da na papiru stvorim jedan , kako sam tada mislio , priliчno neverovatan scenario. U toj priчi koja je ostala bez naziva i raspleta , ja sam u stvari predvideo jedan budu?i rat - rat u Jugoslaviji...
  
  
  
  
   U dva sata no?u , donosilac poziva je ,,nalegao,, na zvono.Te no?i legao sam kasno.Pratiо sam ,,BBC World Service,, (25) i postavio impregnirano platno na шtafelaj.Spavao sam ili dremao tek jedan i po sat, kada me prodorni zvuk u pravom smislu reчi ,,ubo,, pravo u srce (i tamo ostao da vibrira)Moj otac je prvi izaшao u hodnik a ja sam i da?e ,,spavao,,Kroz zatvorena vrata svoje sobe чuo sam glasove.Predosetio sam odmah da je neшto sa mnom u vezi.U polu-panici koja je kod ?ega izbijala uvek u prisustvu uniformisanog lica , on je i ne proчitavшi kome je poziv name?en ,potpisao dotiчni dkument svojim imenom (znam da sam oduvek mrzeo tu ?egovu osobinu koja se graniчila sa servilnoш?u.U ?egovim ?elijama nije bilo pobune.To je bilo iznad ?egove mo?i)Kada sam otvorio vrata svoje sobe ,spazio sam malog , жgo?avog чiчicu sa velikim uшima i baterijskom lampom.Gledao me saжa?ivo , nekako sa sauчeш?em.Nesporazum je bio razreшen , poziv je bio za mene i prvo шto sam чuo iz oчevih usta bilo je :,,Odmah se spremaj.Ve? ti шtopuju vreme !,,Dobar gra?anin.Savestan gra?anin.Uvek na usluzi sistemu.Jedan deo mene se povinovao i potiшteno predao nekome ili neчemu u ruke.Onaj drugi je uvre?en , zareжao.Mogao je da proчita poziv , da slaжe da nisam u stanu ili neшto sliчno.Mogao sam da mu oprostim nedostatak maшte ali nedostatak жe?e da me spase od izruчe?a maшineriji sistema to ne !Moja majka je pristavila lonчe za kafu dok sam se oblaчio.Uniformu nisam imao jer je nisam ni zaduжio(26)Proшle su dve godine od mog dolaska iz armije.Nisam oчekivao(kao шto to obiчno i biva) da ?u se tako brzo opet na?i u sivo-maslinastoj koшu?i (Скра?ено - ,,СМБ,, ) Psovao sam vezuju?i pertle na patikama- mislili su da sam uplaшen , a bio sam ?ut , kivan na ceo svet.Kolima smo poшli do kasarne.
  
  
   КАСАРНА
  
  
  
   U tri sata ujutru , ulice grada deluju kraj?e propalo i turobno.U kasarnama je taj utisak pojaчan , arhitekturom vojnih zgrada koje kao da su namerno tako osmiш?ene da ,,ubiju,, monotonijom , hladno?om i sivilom.Kazneno-popravni domovi , mnoge шkole i bolnice poseduju чesto istovetne fasade.Sliчnost po svemu sude?i nije sluчajna (Jednom sam napisao : ,,Шkola je fabrika za programira?e ?udi i ?ihovo uspeшno uklapa?e u sistem.Zatvor je fabrika za reprogramira?e ?udi чiji je program pogreшan , zastareo ili iz nekog drugog razloga ne odgovara sistemu.Konc-lager je fabrika za fiziчko uniшtava?e ?udi чiji se program ne da ispraviti ili je reprogramira?e presporo i ne obe?ava ,,) Kasarna je u stvari neшto izme?u шkole i zatvora.Rukujem se s ocem i kre?em prema kapiji.Ja sam na pokretnoj traci.
  
  
  
   NIШ
  
   Iz kasarne su nas stotinak ,,spakovali,, u dva autobusa i uputili na adresu garnizona u Niшu (27 ) Bilo je u tom ,,paketu,, veterana ,,okolo-naokolo,, veжbi , koji su prepriчavali lovaчke storije , шto je predstav?alo gimnastiku za opuшta?e nerava , kao i ?ut?ivih , zabrinutih ili чak ravnoduшnih lica , lica zguжvanih od umora i pomirenih sa sopstvenom sudbinom.Mahom radnici , neшto pravih se?aka...sve ostalo spada u klasu rariteta.Dok posmatram Nemaчki koncentracioni logor ,,Crveni krst,,( 28 ) i zar?alu , izuvijanu bod?ikavu жicu pod prvim zracima sunca kroz musava, pr?ava stakla autobusa , шofer se okre?e prema nama i klima glavom -,,kraj puta narode !,, Kasarna i koncentracioni lager - muzej su odvojeni samo zidom.Doчekuje nas veliko sprema?e.Tenkisti drжe motore ,,osamdesetчetvorki,, (29) upa?ene.Чete pakuju liчnu opremu.Jedan deo poligona je potpuno prekriven borbenim rancima , transportnim vre?ama , шatorskim krilima , шlemovima. ,,U svakom sluчaju,, pomislio sam ,, ovde su u pita?u manevri a ne par dana smuca?a po brdima,, Dobili smo hranu.Proшao sam tog dana bez brija?a (30) ali sam morao na шiшa?e.Uniforme- ne sasvim kompletne , pokupili smo sa gomile ispred jednog od magacina. Nisam naшao naramenice obiчnog vojnika-uzeo sam desetarske (31) Tada sam prvi put kod nekih vojnika video takozvane ,,ploчice,,(Ameriчki marinci svoje zovu ,,pse?e,,) koje se nose oko vrata i sluжe za prepoznava?e vojnika nakon ?egove pogibije na bojnom po?u.Ve?ina vojnika ih uopшte nije imala .Ove ,,ploчice,, bile su u stvari metalne kutijice , poput minijaturnih tabakera .Unutra-par listi?a navoшtene hartije sa odшtampanim rubrikama za liчne podatke.Primitivnost i nefunkcionalnost predmeta su izazivali podsmeh.Fabrika koja je proizvela , ovaj u ratu ipak vaжan deo opreme nije ugradila ni najprostiji metalni lanчi?.Umesto lanчi?a , kroz rupice na vrhu kutijice , provlaчio se obiчan ta?i kanap.
  
  
  
  
   IШЧEKIVA?E
  
  
   Nekoliko dana kasnije - ve?ini postaje jasno da je :
  
   1.Stvar ozbi?na.
   2.Da ima viшe veze sa Hrvatskom nego sa bilo чim drugim.
   3.Da smo gadno namagarчeni.
  
   ,,Znalci,, su uporno tvrdili da su u pita?u manevri na granici sa Hrvatskom ( 32 ) kod O?aka ili Apatina.Izvestan broj rezervista se nakon viшe dana neizvesnosti (a stekavшi utisak da je neko ,,zaboravio,, da nas u potpunosti i opremi i obavesti -kuda mi to , do?avola , idemo ? ) samoorganizovao , i uputio kod komandanta kasarne . Stvar je bila negde na granici pobune a opшti ose?aj nelagodnosti koji je sve to inicirao nije bio ni u kom sluчaju bez osnova.Videli smo svakodnevne odlaske raznih jedinica i znali smo da i na nas dolazi red.A niko od nas nije joш uvek dobio bilo kakvo oruжje u ruke.Zar da nas poшa?u nenaoruжane , kao ovce na kla?e ? ( Ma koliko neverovatno zvuчalo - zaista je bilo nekoliko grupa rezervista koji su poslati na front bez naoruжa?a ) Ne se?am se viшe , kako sam se i ja naшao u ,,delegaciji,, koja se obrela u prostorijama komandanta kasarne ,,Stevan Sin?eli?,, ( 33 ) Komandant je ?ubazno sasluшao naшu grupu , nasmejao se , pogladio svoje brkove налик на turske i ve? je izdavao nare?e?e kojim je podela oruжja поста?ала gotova stvar.U roku od pola sata bili smo , како се то каже , pod punim naoruжa?em( 34 ) Ispostavilo se da su puшke koje smo traжili bile iz nekog razloga uredno spakovane u nekoliko civilnih kamiona - hlad?aчa. Na moje olakшa?e nijedna nije spadala u kategoriju poluautomatskog oruжja.Prilikom podele oruжja , visoki Crnogorac (inaчe stariji vodnik po чinu) mi je pored automatske puшke dao u ruke i ?en bajonet (35) ali bez uzice koja spreчava iskliznu?e noжa u borbi ili preciznije prilikom kla?a protivnika.,,Ovo ti ne?e trebati,, rekao je , ali se kasnije predomislio i pruжio mi uzicu.Шto se puшke tiчe - bio sam oduшev?en svojom ,,igraчkom,, (kao шto sam ve? napomenuo , u vojsci sam imao poluautomatsku puшku ) koja je imala i laki preklopni kundak (36) Oruжje nas je sve umirilo kao decu . Viшe nije bilo protesta.Чekali smo na red da po?emo.A kolone guseniчara i toчkaшa su svakodnevno odlazile.Prvo tenkovi i oklopni transporteri pa vozila ostale namene.
  
  
   POLAZAK
  
  
   Civilni autobusi firme ,,Niш - ekspres ,, parkirani jedan iza drugog , otvorenih vrata чekaju da progutaju joш jedan ?udski tovar( Pada mi na pamet antologijska scena iz оног filma ,,Коса,, ( Hear ) Miloшa Formana .Doduшe , tamo je prevozno sredstvo ,, Hercules,, sa чetiri mo?ne elise ali poenta je - ista ) Pre ulaska u ?ihovu sparnu utrobu , dobijamo na licu mesta , svako po stopedeset metaka , uz upozore?e da prazan okvir (jedan od pet ) bude u puшci.Dok ubacujem okvir u automat od nekud se pojav?uje moja majka.Nije mi jasno kako je uшla u krug kasarne ali je tu i grli me.Prime?ujem da kod ?e osim brige za mene ,postoji i ose?a?e ponosa zbog mog odlaska u rat.Ose?am i razoчare?e i ?ut?u zbog toga.I pored toga шto je kraj mene , чini mi se da sam potpuno sam , jer me ne samo drжava , ve? i oni najro?eniji pre?utno i mire?i se s tim шa?u u rat.Шarolika masa sveta tiska se oko ograde kasarne.Mnogo ruku maшe , mnoшtvo radoznalih oчiju prati svaki pokret.,,Igra meчka ...,, чujem vojnika da kaжe.
  
  
   KONVOJ
  
  
   Zmija sastav?ena od autobusa , kamiona , ?ipova , tromo leжi na suncu...Sve to registrujem ali kao da mi ne dopire do svesti.Automatsku puшku drжim oslo?enu na koleno.Koшu?a mi se lepi od znoja ,ose?am je na koжi kao g?ecavu , vlaжnu krpu.Na prozorima nema zavesa i sunce prosto pali.Konvoj stoji na pola puta izme?u Niшa i Beograda.Pada mi na pamet da mogu jednostavno da iza?em iz autobusa i odem.U autobusu nema oficira ili vojne policije.Ali iako nemam lisice na rukama postoje drugaчiji okovi (koje opaжam jasnije nego ve?ina ?udi sa kojima putujem ) a koje i pored pune svesti o ?ihovom postoja?u nemogu da raskinem.Oni su ugra?eni duboko u meni joш u porodici i шkoli , i ja sam , avaj , samo programirana ?udska maшina koja ,,dobrovo?no ,, odlazi na stratiшte.Чak me obuzima i neka neobjaш?iva radost , ose?aj lako?e i poleta.Civili maшu iz automobila u prolazu.Tri raшirena prsta poma?aju se kroz otvoreni prozor automobila(37) Шa?u nas na kla?e kao gladijatore , a neshvat?ivo jak iracionalni talas ponosa trese svakog od nas u uniformi.U tom trenutku bilo mi je apsolutno jasno , video sam energiju pokretaчa.Shvatio sam kakva je sila bacala mlade Nemce ili Ruse u oga? posled?eg svetskog rata.Neшto od toga mogao sam da izrazim reчima.Strah od poniжe?a i odbaчenosti ako pokaжu sopstveni strah.Iшli su do kraja radije nego da dozvole da ih prezir druшtva i sopstvene porodice dotuчe.Ali to je racionalni deo objaш?e?a.One neiskazano je u stvari najbitnije.Pred oчima mi je najednom blesnuo i чudan paradoks - ubiti u miru je zloчin.Ubiti u ratu zaчudo nije kriminalni чin.Чak dobijeш i meda?u.Zak?uчio sam da druшtvo ne kaж?ava nasilno uzima?e ?udskog жivota ve? egoizam pojedinca koji je to uчinio zarad svojih liчnih interesa.Uradi to zbog interesa grupe ili druшtva u celini - eto heroja s lovorikama.No? je uveliko pala kada smo prispeli na granicu s Hrvatskom , samo nekoliko kilometara od mosta sa zvuчnim nazivom -,,Most Bratstva i Jedinstva,, (38 ) Joш uvek je bilo nade da ga ne?emo pre?i.
  
  
  
  
   TENKOVI NA MOSTU BRATSVA I JEDINSTVA
  
  
   Izlazim napo?e.Jese?a topla no? je puna elektriciteta , zbog predstoje?e oluje , Mesec priguшen tamnim oblacima a do mene stiжe neшto jaчi vetar od obiчnog povetarca koji pomera liш?e i granчice na drumu.Ipak relativno je mirno i tiho izuzev napona u nervima i onoga u atmosferi.Nekakvog bocka?a na licu , u grudima.Sa obe strane druma na bledoj meseчini beli se drvored topola.Dva autobusa sa upa?enim svetlima , par kamiona i jedan oklopni transporter чekaju neшto.Gledam napred u tamu i najednom, s druge strane Dunava , koji se ne vidi u tami , na neodre?enoj , var?ivoj da?ini , uoчavam жute taчkice signalnih raketa kako sporo padaju. Prise?am se onoga шto znam o toj stvari.Poseduje mali padobran , verovatno ne ve?i od ?epne maramice.,,Tako je blizu a onaj idiot (шofer) drжi upa?ena svetla,, prolazi mi kroz glavu.Odluчujem da na svoju ruku prazan okvir u automatskoj puшci zamenim punim.Jedan od rezervista polazi za mojim primerom.Ve?ina vojnika se nalazi u nekom raspoloжe?u kakvim se odlikuju ekskurzije ili ispra?aji u vojsku.Jedan deo spava na svojim sediшtima , drugi sluшa ,,narod?ake,, na radiju , dvojica ,trojica napo?u, puшe le?ima naslo?eni na autobus.Neko priчa o fudbalu (,,Crvena zvezda,, je opet izgubila meч.Шta da se radi ? ) Шofer izraчunava koliko je potroшio goriva , i dok to radi postaje svestan ZVUKA. ?udi prekidaju razgovor.Daleko bruja?e i шkripa.Zatim postaje grm?avina , zvuk nalik drob?e?u kamena i zveketu teшkih lanaca.Autobus se namah prazni.I tada u opшtoj pomet?i deшava se ono шto nikoga ne ostav?a ravnoduшnim...
  
   Visoko iznad naшih glava BLESAK - farovi ili reflektori.Liш?e oduva s puta nekakav ?inovski ventilator.Tenkovska kolona zatrese zem?u kao dizel lokomotiva.Zaleprшa trobojka sa ravnokrakim krstom i ocilima na kupoli prvog tenka.Silueta tenkiste (sa usprav?enom rukom -tri prsta raшirena u pozdrav ) proleti mreж?aчom i nestade u mraku...
  
  
   Delovao je nestvarno , nekakav mehanizovani kentaur , osvet?en odozdo kao u dokumentarnim filmovima - жurnalima iz Drugog svetskog rata koje prati ona gromoglasna Vagnerova muzika.Ona do maloчas , mlitava masa ?udi kraj puta , najednom se naoшtri.Osetio sam slatku jezu , dlaчice su bile nakostreшene na rukama i nogama.Шuma ruku se podiжe odpozdrav?aju?i tenkisti.,,Srbija,, prolomi se ,, Srbija,, i ,,Svi, svi, svi..,,U trenutku je sve bilo tu.Scena ,,mu?evitog rata,, ( ВLITZKRIEGH ) koju sam video samo na ekranu - ulaz Nemaca i Rusa u Po?sku , Japanaca u Indokinu , Rusa u Nemaчku.I ja sam deo istorije ovog чasa dok stojim trenutno zahva?en (i pored unutraш?eg otpora mog drugog ,,ja,,) impulsom koji шa?e na barikade i kroz minska po?a.Tenkovi su otiшli a ?udi su ostali zaжarenih obraza i oчiju koje cakle.O?ednom su svi bili orni i puni energije.,,Шta чekamo ? Шta чekamo?,,
  
  
  
  
   PO?E / ILI JOШ NEШTO O PSIHOLOGIJI MASE /
  
  
  
   (Mnogo sati ranije) Vojvo?anska ravnica.Konvoj miruje.Desetak metara od autoputa je ?iva a na ?oj-lubenice.Posmatram neшto neobiчno.Barem polovina rezervista izaшavшi iz autobusa i ?ipova , kre?e u tom pravcu sa oчiglednom namerom da proba ukus tih lubenica.Шta je tu чudno ? Niшta , osim ?ihovog previшe usaglaшenog naчina kreta?a zbog чega liчe na labavi stroj .Ve?ina naravno ima bajonete.Ubadaju zrele lubenice vrhom seчiva.Niko ne pomiш?a na zabrane , na privatno vlasniшtvo.U masi , kada se ose?aju jaki , ?udi чine mnogo toga шto inaчe ne bi uradili kao pojedinci.A moжda je ova reakcija bila neko kolektivno praж?e?e.Surova igra odraslih koja ima ulogu da pripremi za neki sasvim ozbi?ni doga?aj u budu?nosti ? Kada sam o ovoj temi kasnije razgovarao sa mladi?em na sediшtu do mene , odmerio me je neprijate?ski.Viшe nikada nismo ni o чemu razgovarali.
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  

CROATIA ILI SILOM AGRESOR

  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
   PREKO CRTE
  
  
  
  
  
   Ne znam ko je dao zeleno svetlo za pokret - uglavnom , uskoro smo bili na mostu( ni dan danas mi nije jasno zaшto vozaч ,svestan da zalazimo u ratnu zonu , nije makar ugasio svetla u autobusu )Radio-kasetofon treшti.Turbo-folk.Osvet?eni kao novogodiш?a jelka prelazimo dugi most preko Dunava(Most, poluvid?iv u no?noj izmaglici , mestimiчno je osvet?en жutim elektriчnim svetlom i nelagodno me asocira na ,,Twilight zone ,, )Pojav?uju se ?akovi s peskom.Mitra?eska gnezda.Vojna policija ili specijalne policijske jedinice sa zaшtitnim prslucima.Poчi?e da me hvata prva jaчa nervoza.Ostav?amo most za sobom i svuda oko nas je mrkli mrak.Napred u svetlu farova iskrsavaju aveti?ske ku?e bez prozora.Po neko maчje oko seva iz mraka zelenim og?em.Kroz prozor sa moje desne strane na kome se kondenzuje vlaga , ne vidim niшta osim svog unezverenog lika.Da je svetlo u autobusu ugaшeno , staklena povrшina se ne bi ponaшala poput ogledala.,,Gasi , majstore !,, viчem vozaчu pokuшavaju?i da na?aчam zvuk motora.,,Шta je , sinko ? Srce u pete ? ,,-dovikuje mi чovek za uprav?aчem, pri tome чudno zapli?u?i jezikom.Tada shvatam da je pijan.Izme?u mene i eventualnog snajperiste je staklo i tanak lim.Ose?am se kao glineni golub.Naш autobus skre?e desno na neasfaltiran put , joш jedan autobus ga prati.Kamion i oklopni transporter koji su zajedno sa nama preшli most nastav?aju pravo.Poчi?e uspon.Uspevam da uoчim betonske stubove i жicu obraslu vinovom lozom.Nalazimo se usred ogromnog vinograda (koji je samo deo velikog erdutskog gazdinstva poznatog po proizvod?i kvalitetnog vina) Autobus staje kraj oronulih zgrada koje u svetlu farova liчe na ruine.Skaчem na vlazno slavonsko tle i moje se oчi susre?u sa prodornim , tamnim oчima neznanca.Nemam vremena ni da se prestraшim a чetvoro-petoro ?udi je ve? kraj mene. ?ihov izgled je neverovatan.Nose koжne jakne , lovaчke noжeve i prastaro nemaчko automatsko oruжje (39) kao da se u blizini snima film o Drugom svetskom ratu a oni u ?emu igraju uloge gerilaca poput Чetnika ili pripadnika Francuskog pokreta otpora.Kada sam se malo pribrao ,paж?ivo sam osmotrio neobrijana i od ko zna kakvih neda?a i napora, potamnela lica. Bili su gologlavi i bez ikakvih oznaka raspoznava?a.I naizgled potpuno ravnoduшni.Je li to bio umor , opreznost ili naprosto dosada ve? odavno ogrubelih ratnika ? Uglavnom , na nas nisu obra?ali neku posebnu paж?u , чak su nerado stupali i u kontakt Neznam ni da li su чekali upravo nas ili su se tu zatekli kao obezbe?e?e onih oronulih zgrada , u kojima se moжda neшto za ?ih vaжno nalazilo.Vozaч je sa ?ima razmenio neke informacije.Od ?ega potom saznajemo da no?as spavamo u autobusu jer on ne zna kuda da?e.Чeka instrukcije.Dok on objaш?ava trenutnu situaciju postajem svestan jedne zastraшuju?e mogu?nosti-шta ako ovi tipovi u koжnim jaknama uopшte nisu ,,naшi,, ? U pita?u je povere?e na reч...Video sam sebe na zem?i i tela mojih drugova u razliчitim pozama smrtne agonije , razbacana unaokolo poput krpenih lutaka.Tako lako ! A ko mi uopшte garantuje da se to ne?e desiti svakog чasa ?
  
  
  
  
  
   Pokuшavam da zaspim na sediшtu u autobusu ali sam kao na iglama.Vru?ina , smrad, zajedno sa napetim nervima чine svoje.Ipak, uspevam da zadremam na kratko, koliko da doжivim uжasan , isprekidan san o чoveku bez lica koji mi prilazi s le?a.U ?egovoj ruci je blistavo seчivo i hvata me levom rukom za vrat a desnom...Viчem i usprav?am se.Bu?im ne shvataju?i u чoveka do sebe , koji u polutami spava чvrstim snom.Postajem svestan da mi je u rukama puшka.Otkoчena.Чovek hrчe nesvestan da je ?egov жivot mogao da isчezne zbog neчije no?ne more.Otvaram drhte?i vrata i udiшem чist , hladni vazduh.Osvr?em se.Gotovo niko od rezervista nije budan.Nema straжara.Pored starog traktora , sede oni neobiчni ratnici , puшe?i i razgovaraju?i o nekim samo ?ima znanim stvarima.
  
  
  
  
  
   MOJ PRVI ULAZAK U DA?
  
  
   Seo sam na odbaчenu gumu neke po?privredne maшine.Znao sam da je pono? ve? odavno proшla.No? je bila bez meseчine , nebo potpuno crno.Nijedna zvezda se nije videla.Osluшkivao sam.Ne se?am se viшe , da li sam te prve no?i na Hrvatskoj teritoriji чuo daleke zvuke rata , toliko nalik grm?avini pred nepogodu.Ali zato sam nakon nekog vremena zaчuo sasvim jasno zvuk motora nekog vozila . Taj zvuk se oчigledno pribliжavao . Nedugo potom , automobil sa isk?uчenim svetlima se brek?u?i popeo uz brdo.?ime je doшao mladi? u blooyeans jakni , naoruжan ,,Magnumom,, Po naчinu na koji je doчekan od strane onih чudnih tipova u koжnoj garderobi , reklo bi se - stari znanac.Pozdravivшi ve? pomenutu grupu kratkim i odseчnim pokretom ruke , uputio se ku?ici od betonskih blokova u kojoj je (tek sam tada to primetio ) poput maчke prela neka maшina.Poшto mi niko nije niшta branio ,priшao sam i kroz odшkrinuta vrata u polutami , ugledao veliku pumpu za vodu i elektriчni generator.Mladi? je pregledao ure?aj шaraju?i snopom baterijske lampe po cevima i prekidaчima.Pozdravio sam ga i pitao odakle je.Rekao je da je iz Da?a.Saznao sam da do tamo nema viшe od pet kilometara.Kada danas razmiш?am o toj no?i pitam se шta mi je bilo u glavi , kakvi su me to чudni iracionalni porivi ohrabrili da gotovo bez razmiш?a?a upitam ovog чoveka - da li moжe da me poveze do Da?a ? Zaшto sam to uradio - ja koji nikad nisam voleo rizik bilo koje vrste ? Nemam pravi odgovor i u toj stvari priznajem da nerazumem dovojlno sebe.Mislim da mi je u tom чasu bio potreban neki ,, ventil,, jer sam bio pod velikim unutraш?im pritiskom , a taj pritisak je uslov?avala neizvesnost i ose?aj da od polaska u rat nisam viшe kontrolisao sopstvenu sudbinu.Prema tome , ovo je mogao biti nekakav pokuшaj bekstva od te neizvesnosti mada sve to baш i ne zvuчi logiчno jer na taj naчin nisam beжao iz ratne zone nego sam se ,naprotiv , ?oj joш viшe pribliжavao.Ali ni ratom ne uprav?a razum i logika.Rat je stihija.Podse?a na teoriju haosa i na fraktale.Momak u blooyeans jakni je bez uzbu?e?a, pristao na moj predlog.Poшao sam lako obuчen - bez шlema , vetrovke , borbenog ranca. Samo u ?emperu. Bio sam dovo?no razuman da ponesem barem ,,Kalaшnikov,, ali bez rezervne municije, samo sa jednim okvirom od trideset metaka koji se nalazio u puшci.Чovek sa kojim sam putovao je izgledao kao desperado , sa jednom rukom na volanu i drugom poloжenom preko masivnog revolvera na sediшtu.Do tada je ,,Magnum,, za mene bio iseчak iz чasopisa.Oruжje koje se vi?a samo u filmovima tipa ,,Dirty Harry ,, Jednom reчju - misaona imenica.Na neki naчin delovao mi je mo?nije i od automatske puшke.Nikada nisam putovao ni u potpunom mraku , isk?uчenih farova , autoputem koji je чist od vozila . To mi se dopalo.Osetio sam slobodu.Nema saobra?ajnih propisa.Nema ograniчe?a. Sablasno osvet?en meseчinom , drum i kola koja jure po ?emu kao da se nalaze u nekom drugom , paralelnom svetu.A onda barikade.Dva starca sa lovaчkim puшkama.Obraza rumenih od rakije.Propuшtaju.Malo da?e joш jedna barikada.Onda Da?( 40 ) Da? u zamraчe?u.Policijski чas na snazi.Mladi? mi pokazuje na ruчni sat- dva i trideset ujutru.Svra?amo ?egovoj ku?i.Чasti me kafom.Razgovaramo.Neprijatan miris шiri se iz zamrzivaчa koji dugo nije radio.U Da?u nema struje.Na kuhi?skom stolu gori stari fe?er.Pokazuje mi kutiju шibica sa grbom NDH( 41 ) koju je uzeo od zarob?enog Hrvatskog vojnika.Pokla?a mi je kao suvenir.Чitam:,,This is copied from the original box of matches from independence state of Croatia.Printed in Australia.,,Shvatam ovaj poklon i kao neko zname?e , neku samo meni vaжnu meda?u za smelost.Od cele grupe rezervista sa kojom sam prispeo u Hrvatsku , ja sam prvi uшao u Da? u vreme policijskog чasa.A ve? neшto pre svanu?a bio sam opet u ?ihovom druшtvu( 42 )
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
   ПОГЛЕД НА ...
  
  
   Сунце лагано суши жуто славонско блато. Са узвише?а на коме се налазим поглед пуца на велику равницу. Чини се да посматрам дно ?иновске тепси?е. Видим Да? и препознат?иви црквени тора? у ?еговом центру, не ве?и од палца. Могу да пружим руку испред очи?у и замиш?ам како померам ту макетицу. Иза насе-?а, кукурузна по?а сежу до тамне лини?е хоризонта под пространим небом без облачка (утисак мало оне-споко?ава?у?и за човека одраслог у брдовитом подруч?у) иза те лини?е налазе се Трпи?а , Бршадин и Вуковар. Спарно преподне ?е тихо ако се изузме далеко буб?а?е арти?ери?е, помешано са зу?а?ем буба ( 43 ) Прва лини?а фронта ?е иетнаест километара одавде. Док се тако доса?у?ем однекуд се по?ав?у?е курир. Он доноси наре?е?е о покрету. Каже да ?е интендантски логор само двеста метара уда?ен од нас. Налази се на вишо? коти него што ?е наша па то значи тег?е?е пуне транс-портне вре?е, ранца, ашова, пушке и "рап-а,, уз брдо.
  
  
   ОДЛАЗАК НА ПРВУ ЛИНИ?У
  
  
   0x08 graphic
(Неколико дана касни?е) Уграбио сам прилику када ?е камион са поши?ком хране полазио у правцу Трпи?е (44) Седе?и на сандуцима под цирадом ко?а лепрша на ветру, посматрам велику равницу сада из сасвим друге перспективе (као мрав ко?и силази са свог купас-0x08 graphic
тог мрави?ака и упу?у?е се по?ем по маркирано? мрав?о? стази). Каш?ем, не могу да до?ем до даха од ?уте прашине ко?а покрива шлем, лице, руке, оруж?е сло?ем жу?кастог брашна. Како се приближавмо одре-дишту, далека тут?ава поста?е прасак. Звук ?е врло сличан удару грома с том разликом што експлози?а ко?а се деси рецимо, на пар километара од вас звучи као удар грома,, на пар стотина метара. Прво што видим на уласку у Трпи?у су тенкови и то укопани (у низу са цевима окренутим према кукурузном по?у пред нама) и стубови густог, црног дима ко?и изгледа?у ?ако близу, али то у ствари горе ку?е на другом кра?у села. Иза тенкова налази се мала чистина са расутим сандуцима муници?е, пр?авим брадатим во?ницима ко?и погурени поред малих камиона за снабдева?е, истовару?у пакете и алумини?умске сандуке (за хлеб) и полу покривених рупа у зем?и ископаних ва?да да послуже као зему-нице. У оштром контрасту са на брзину ископаним мес-тима за боравак су простране 0x08 graphic
вишеспратне ку?е у близини. На тераси ?едне ку?е седи баба и плете.
  
  
   Продужу?емо према Боботи и Вери. Ук?учен ?е радио (изборио сам се за место у кабини) и из звучника допире поред крча?а и глас спикера ко?и преноси заседа?е скупштине (питам се да ли експлози?е граната могу да омета?у радио при?ем, али одбацу?ем ову иде?у као смешну). Пролазимо поред територи?алаца ко?и на прву лини?у одлазе пони-бициклама, поред возила у коме без покрета дрежде неки мрачни типови, кра? оклопног транспортера на коме се сунча во?ник. Сасвим случа?но уочавам на зем?и, зелену жицу по?ског теле-фона ко?а тече паралелно са друмом. Са ради?а допире нови глас. У неверици слушам расправу ко?а се води у Београдско? скупштини о буду?ем државном грбу (Овде ?е реч о грбу буду?е Савезне Републике ?угослави?е - вештачке Милошеви?еве творевине ко?а ?е се састо?ати од само две преостале републике СФР?, Срби?е и Црне горе и ко?а ?е тако?е нестати одласком Црне горе ) О германском и византи?ском орлу. Хвата ме бес. Расправ?а?у о грбу у оваквом тренутку! О грбу! И ?а сам за то да симболи ?едне пропале иде-ологи?е, ?ени крвави пентаграми, бак?е и сва она гвож?ури?а од српова и чеки?а оду одакле су и дошли, али скупштина ко?а разглаба о таквом пита?у у на?критични?ем часу за наци?у ?е обичан циркус. Хрвати и Словенци су прво рашчистили то пита?е па ушли у рат. Тако су простим маркетиншким триком побо?шали у свету ве? изгра?ени ими? о малим анти-комунистички опреде?еним наци?ама ко?е рату?у против великог бо?шевичког заво?евача ("Погледа?те, они носе петокраке! Снимили сте? У реду.,,)
  
  
   СТА?Е У ЛОГОРУ НАРЕДНИХ ДАНА
  
  
   Камиони цистерне свакодневно одлазе до Апатина и вра?а?у се напу?ене водом. По?ске кухи?е раде пуном паром. ?едан "активни,, во?ник ?е испалио метак у ваздух, грешком. Током но?и повремено се виде у правцу Вуковара пожари. Пожар ко?и сам ?а пос-матрао и ко?и ?е на то? да?ини личио на наран?асто -црвени пламен упа?ача, тра?ао ?е сатима. Понекад ?е све изгледало као нестварна представа, авантура, излет. Страх ?е посто?ао само на подсвесном нивоу. У сновима рецимо.
  
  
   0x08 graphic
КОМАНДИР СТРАЖЕ
  
  
   Поручник ("главни,, интендантског вода) човек пред пензи?ом, иначе Македонац, одре?у?е ме за командира страже. Мене ?е срамота да признам да у ствари нисам десетар (ве? сам и себе убедио у то да сам некакав каплар) зато климам главом и преузимам дужност о ко?о? мало знам. Доби?ам и заменика. У одре?ено време будим стражаре и спроводим их до стражарског места. Све ово ме чини нервозним. Стражар звани Брица (што ?е у?едно и ?егова професи?а) ?е "лелу?ав,,. ?едино он захтева целу процедуру до кра?а , лозинку и одзив , иначе... Од заменика чу?ем да ?е пар пута "било за длаку,,. Страх ме ?е тог човека, док прилазим ?еговом стражарском месту (на коме га ретко налазим ?ер често ме?а положа?). Очи су му црвене и делу?у помало избезум?ено. "Брицо, хо?еш да од поручника тражим да те скину са списка?,, покушавам да решим гору?и проблем. ?егов поглед и израз лица ме подсе?а?у на нешто непредвид?иво и нестално, вуч?е. (Вук у београдском зоолошком врту са сво?им агресивним, нервозним крет?ама ме ?е толико подсетио на овог човека , по повратку из рата , да сам и нехотице помислио "Брица!,,). "Нема потребе, Чича,, каже "могу ?а... али кад прилазиш, обавезно лозинку...,,. Дешава?у се и овакве ствари. Заменик ме буди после поно?и, отварам очи и у полу сну не познавши ?егово лице (освет?ено одоздо батери?ском лампом , што заиста делу?е авети?ски) истрчавам из шатора престрашен. Ипак нисам био дуго командир страже. Поручник ме ухватио на спава?у. Затим ?е хтео да ме ражалу?е али ?е откривши да нисам десетар могао само да ме ?авно "раскринка,,
  
  
   ЖЕНА НА МЕРДЕВИНАМА
  
  
   Лежим у шатору, дрема?у?и. На ?едном звук ко?и сам до тада имао прилике да чу?ем само на стрелишту -пара тишину. Звиждук, па ?ош ?едан, високо горе изнад платненог крова. Док истрчавам, од?еку?у хици из аутомата нашег стражара. ?едан празан транспортер ?е у близини (посада ?е отишла на ручак). Улазим унутра и окре?ем куполу на ону страну на ко?у стражар пуца. Гледам кроз увеличава?у?у оптику нишана. Уоквирена нишанским крстом беласа се ку?а са зеленим прозорским рамом. Поред ?е помо?на зграда. ?една жена сто?е?и на мердевинама учврш?у?е штипа?кама веш, ко?и виси на затегнутом канапу. Меци су могли да прозу?е изнад ?е. Стражар ?е пуцао рефлексно, без ци?а?а, у правцу одакле ?е мислио да долази прет?а. Ко ?е испалио она два метка остало ?е нераз?аш?ено.
  
  
   AERNOUT VAN LYNDEN
  
   Трочлана екипа ,, Sky News " - a банула ?е у логор белим голфом. Новинар, камерман и "тонац,,. Овом првом касни?е сам сазнао име. Aernout Van Lynden ( 45 )Посто?ао ?е и четврти члан, превoдилац (ТВ Београд). Британци су суде?и по понаша?у, себе дожив?авали као експедици?у ?емса Кука ме?у Аустрали?ским Абори?инима. Држали су се на дистанци , супериорно, и нису узели из руку "неуких,, домородаца пону?ено (посебно за ?их убрано) грож?е. Нису ни мало одступали од свог возног реда. Камерман ?е поставио опрему, раде?и то потпуно усресре?ено, гледа?у?и преда се и невиде?и никог. На LCD екрану ?е осмотрио груби, дрвени сто, прекривен крупним, тамним гроздовима и прилике за столом. То ?е мало подсе?ало на Та?ну вечеру. У средини, очигледно високи официр, човек велике главе,.са брковима, а са ?егове леве и десне стране, "апостоли,, - нижи по рангу и мо?има. Van Lynden постав?а пита?а на свом ?езику ко?а кроз уста преводиоца изле?у на српском. ?уди за столом одговара?у, стид?иво се смешка?у?и. Одговори сасвим шематски, као научени. Мотам се око Британског новинара и нешто му кажем (на свом или ?еговом ?езику? Не знам). Осмотри ме само секунд, радознало. Тог тренутка нека половична комуникаци?а би успостав?ена - и згасну. Окре?ем се и видим камермана док се припрема да сними дво?ицу стражара. Они лешкаре на вре?ама с песком, пушке су насло?ене на ?акове. Камерман гестикулаци?ом показу?е да ?е незадово?ан. Мало касни?е их "уводи у ред,,. Сто?е усправно, одлучно, са пушкама подигнутим у вис, у "Рамбо стилу,,. Ова слика вероватно, иде преко сателита са натписом " Serbian aggressors in Croatia ,, По доласку ку?и сазна?ем да ?е и мо?е лице обишло свет (сто?им у реду испред казана, са порци?ом у руци). Осе?ам се чудно док размиш?ам о снимку ко?и гледа некакав хонгконшки банкар или дома?ица из Камбере.
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  

ДА?

  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
   RADIO KILING
   0x08 graphic
  
  
   Камионима улазимо у Да? (логор ?е расформиран). Становници изгледа?у орасположени нашим доласком (мада ту и тамо заискри и понеки мрачан поглед. Волео бих да знам - ко су ти ?уди?). Док чекамо на раскрсници због кра?ег засто?а на челу колоне, прилази мештанин, пита одакле смо и потом каже: "Ако будете на прво? лини?и, немо?те да оклевате. Наши (тер-итори?алци) све чисте. Она? руке у зрак, наши бомбу...,,. У почетку ?е место нашег боравка била делимично руинирана приземна ку?а ( 46 ) Тада сам први пут слушао емиси?е "Српског слободног ради?а,,. Била ?е то мешавина лоше темпиране пропаганде и новокомповане народне музике. Када сам чуо дует бра?е Ба?и? како изви?а ("... ?ао, Швабо Геншеру,,) схватио сам да ?е рат дефинитивно изгуб?ен. Увек сам померао скалу према Београдско? "202,,-о?ци ( 47 ) или радио Ос?еку ко?и ?е осим перфидне, заиста подмукле пропаганде емитовао и добру музику, рок или чак класику. Мештани су нас звали на "кафицу,, иако сами нису имали дово?но сред-става за живот ( 48 ) ?едном приликом сам чуо причу стари?е жене о сестри и брату из Да?а, обо?е у редовима "ZNG,, (Хрвати су сво?е оружане снаге у зачетку , називали ,,Збор националне гарде,, отуда наведена скра?еница ) Имали су наводно амбулантна кола са свим потребним за узима?е крви. Крв су узимали од зароб?ених Срба и продавали ?е.
  
  
   Уследило ?е пресе?е?е. Доби?амо на,, употребу двоспратну новоизгра?ену ку?у са помо?ним зградама, великим бетонираним двориштем, бунаром, баштом. Ку?а ?е хрватска. Власници су давно побегл0x08 graphic
0x08 graphic
0x08 graphic
и.Територи?алци кажу да су били "зенге,,, сви од реда, да ?е на крову било сна?перско гнездо а у ку?и муници?а и експлозив. Капи?а дворишта ?е од метала. Оби?ена ?е аутоматским оруж?ем, аутоматом из Другог светског рата типа "Thompson,,. На зем?и леже кратке чауре. Година производ?е 1945. Муници?а из Другог светског рата уби?а и данас. И врата ку?е оби?ена на исти начин. Унутраш?ост ку?е ?е празна, изузев великог брачног кревета у призем?у и озидане каде са бо?лером. Ве?ину ствари ?е покупило локално становништво. Степеницама украшеним мермерним плочама пе?ем се на кров. Тамо недоста?е пар црепова, на поду су картонске кути?е за муници?у и згужване пак-лице цигарета. На малом прозору - рупа од метка и паучинаста мрежа пукотина.
  
  
   Спавамо на подметачима (сун?ер обложен гумом, деб?ине шест, седам центиметара), положеним на голи бетон. Негде успевам ипак да на?ем нов мебло душек. Када пада киша, са плафона ту и тамо цури. Подме?емо кофе и лаворе, чак и шлемове. Имамо во?ни генератор за стру?у тако да пар сати дневно ради портабл ТВ. Често, гледа?у?и информативне емиси?е београдске телевизи?е, не схватамо о чему то они прича?у. "Арти?ери?а ?е за?утала на Вуковарском фронту. У току ?е затиш?е...,, каже спикер а сеизмички таласи путу?у испод пода, стакла звече као да ?е у близини каменолом. Али чак и када докази нису очигледни ?език ТВ водите?а ?е неразум?ив и тако нама, са ове стране црте, ?уди "преко,,, изгледа?у као лудаци, компликовани, неискрени, извештачени, убе?ени у потпуности у исправност сопственог миш?е?а. А они ово овде назива?у лудницом, овде где су ствари много ?едноставни?е,ма?е прикривене, ма?е лажне и све се своди на на?елементарни?у битку за голи живот, на праисконско, ани-мално - "уби или ?еш бити уби?ен,,, на црно-белу поделу без ни?анси. ?уди на ово? страни зраче чистом, ого?еном искром живота ?ер их непосредно присуство смрти обнав?а, регенерише. Осе?ао сам и сам, као никада пре, да сам жив, пошту?у?и сваки тренутак, задово?ан што сам ?ош на ногама и дишем.
  
  
   Иза ку?е неко ?е на бу?ишту нашао уложак америчког шлема ( 49 ) ко?и ?е носила нека глава из хрватског МУП-а (Хрватска полици?а) То ?е нека врста фурнира ко?и обликом прати облик челичне кациге за ко?у ?е у нор-малинм околностима и причврш?ен, нитнама. Во?ници овим "пленом,, игра?у фудбал. "Од чега се Хрвати штите оваквим шлемом, од ди?абола,,? Питам, смешка?у?и се, Перу (Пера Детли? - Woоdy woodpecker , ?е такав надимак добио због изузетно дугог и оштрог носа. Пера ?е активни во?ник ?НА, Хрват, родом из места у коме сам ?а био у арми?и, Шибеника. Покушавао ?е да побегне ку?и ?ош у Нишу /"Одвратан град,, рекао ми ?е "велики а ружан, затворен. Ори?енталан,, / али су га ухватили код Херцег Новог). "Чича, то ?е од неког пла?еника.,, ?еси видео на ,,Дневнику,, ( Главна информативна емиси?а телевизи?е Београд ) оне што носи "Црна леги?а,,? (Хрватска ?единица , нека врста ,,ескадрона смрти,, препознат?ива по црним униформама и оруж?у офарбаном у црно) Они су добри. "Кевлар ?е права ствар,, каже Пера. "Ни?е!,, умеша се Турчин (прави правцати, из Македони?е, са плавом косом и носом као турска саб?а) "Ови су на?бо?и- ,,наши,, (куцка се по шлему) "Какви "наши,, ... Па ти си Турчин,, боцка Пера. "?есам, али служим у ?НА, то ?е мо?а во?ска,, нимало поколебан одвра?а она? други. "Да можеш да бираш, у ко?у во?ску би отишао, Хрватску или Српску?,, безазлено га пита приморац. "Српску!,, одговара Турчин.
  
  
  
  
   GO HOME ?ETNIK
  
  
  
  
   0x08 graphic
0x08 graphic
0x08 graphic
Слушам радио Ос?ек. Радио станица емиту?е" срцепара?у?у,, причу неког чувара зоолошког врта ко?и се жали на нехуманост "?етни?ког зракопловства,, ко?е "бомбардира,, недужне животи?е. Спикер повремено да?е на?нови?е вести о покрету трупа "?уго-солдатеске,,: "Колона од пет четничких тенкова кре?е се на север у правцу ... Обав?ест часницима Збора националне гарде за подруч?е... о покрету агресорске -окупационе ?уго-арми?е за околицу ...,, итд. Понекад чу?ем и ово: "Во?ници ?уго-арми?е, ово ни?е ваш рат.Напустите сво?е ?единице и вратите се сво?им домовима.Вас су силом послали против Хрватског пучанства, комунистичко-србо-четнички генерали...,,. Ово да су ме силом и на превару послали - то сто?и, али сто?и и то да нико од мо?их предака, у рату (колико ?е мени познато) ни?е дезертирао. Никада нисам бежао ни са часова ушколи, иако сам у к?ижици имао уписану целу скалу успеха од одличног до недово?ног (се?ам се из?аве нашег суседа у згради ко?и ?е често навра?ао у наш стан, пре мог одласка у во?ску: "Он тамо не?е да издржи ни три дана..,,). Пошто сам "к?ишки мо?ац,, морао сам нажалост да се доказу?ем и више него други (а опет када до?еш ку?и гледа?у те са сум?ом: "Ма, био си у рату, ?авола..,,) и дезертерство ?е остало привилеги?а других.
   Не ка?ем се. Сада и ?а могу, с правом, да "попу?ем,, о рату ( 50 )
  
  
  
   ENTER SANDMAN
  
  
   Радио Ос?ек понекад "полуди,,, да?у?и сваких петнаест минута сигнал за "зрачну опасност,, ("Ескадрила зракоплова ?уго-солдатеске, ракетирала ?е творницу ... ?едан агресорски "МИГ,, избацио ?е касетну бомбу забра?ену Женевском конвенци?ом, што ?е очит пример ...,, итд. итд. итд.). Радио ко?и имам ?е на батери?е и недово?но се чу?е а ипак "суседи,, до малопре наиз-глед мирни у сво?им двориштима, долазе забринути, да се распита?у какав ?е аларм у пита?у. Мора да су им живци сваког дана натегнути до кида?а када хвата?у звуке на граници чу?ности. Померам скалу. Избор за хит "202,,. Чудно ?е то. Овде се гине а тамо бира?у хит. Слушам глас и мелоди?у из ?едног другог света. ""Metallica,, ,, каже водите? програма "Enter Sandman,,. Овде би ве?ина да слуша народ?аке,,. Звук хеви метала ме подиже. Ова песма ?е била присутна на ради?у често, током читавог мог боравка у Славони?и. Постала ?е нека врста ратне химне, и "вртела се,, и на нашим и на Хрватским станицама (51 )
  
  
  
   ПРИЧЕ СПЕЦИ?АЛАЦА
  
  
   Са камионом ко?и допрема храну, стижу однекуда и два "специ?алца,,. Препознат?иве камуфлажне униформе (у оно време, на почетку рата - новина), пр?аве, похабане. Лица уморна и зарасла у браду. Окуп?амо се0x08 graphic
0x08 graphic
0x08 graphic
0x08 graphic
0x08 graphic
у ?ихово? близини (слика ко?а се не ме?а ве? хи?адама година - млади ратници, "почетници,,, чека?у причу старих вукова, ловаца на "живо месо,,) "Ко ?е ово после нас да чисти, жалосна му ма?ка,, каже ?едан од ?их, подижу?и са ранца, р?ом ве? нагрижену пушку. Други се шкрто сме?е, пуши, одби?а?у?и са задово?ством колуте дима. "Гадно момци,, каже нам. "Прича?, како ?е тамо,, тражи неко од нас. Уместо приче специ?алац узврати: "Ево ?едног теста за тебе. Ти си у Митници. Крш, лом, горе ку?е. Прст ти на окидачу и кре?еш се улицом. Од?едном истрчава жена са бебом у наруч?у. Шта радиш?,, "Вичем - СТО?!,, одврати во?ник. "Али она не ста?е,, настав?а специ?алац "Шта радиш?,,. Во?ник се збуни. "Пуцаш!,, каже специ?алац "Пуцаш!,,, "Али зашто? То ?е жена са дететом?,, запрепаш?ено пита во?ник. "Одакле знаш, да ?е жена са дететом? Можда ?е "зенга,, са експлозивом? Лутка пу?ена "пластика?цем,,? Или права беба са мином у пеленама?,, Размиш?ао сам касни?е, данима о овом "тесту,,. Да ли бих пао или прошао? И шта ?е уопште у свему томе "пад,, а шта "успех,,? Али то ?е ве? оптере?е?е ?едног другог света, склоног моралиса?у. Овде ?е прежив?ава?е ?едина права етика. Значи, пуцати?
  
  
   РЕФЛЕКТОР НА ПУШЦИ
  
  
   У Да?у ?е ве?ина добила прилику да стражари( 52 ). Ако не рачунам првих неде?у дана, ни?е било дана да нисам (по два пута у истом дану )6ио на стражарско месту. То ?е ?едно од на?страшни?их искустава ко?е носим из рата. Налазимо се на кра?у насе?а, близу кукурузних по?а ко?а су одлична за прикрада?е и но?у делу?у застрашу?у?е док шуште на ветру. Оно на?горе су мачке. И пси. (Од доброво?аца ко?и "чисте,, села у близини Вуковара, чу?ем да прво то ураде са дома?им животи?ама, да би на та? начин елиминисали сваки други шум осим ?удског) Пуцкета?е гранчица, шушка?е док тумара?у ?е некада звучало ?езиво идентично ?удском ходу и тада ми се стезао прст на обарачу готово рефлексно (а нерве ништа бо?е не кида, од неизвесности, од сталног преиспитива?а одлуке "пуцам или не,,? И тако из но?и у.но?). Да не поми?ем ужасан осе?а? ко?и те натера да "опипаш сопствени врат,,. Када сам био на но?но? стражи са ?агодинцем (активни во?ник, четири или пет година мла?и од мене) изводили смо следе?у ствар: када би зачули необичан шум, ?а бих ук?учио ва?касту батери?ску лампу причврш?ену леп?ивом траком на цев аутомата и онда бих ушао у "кукурузни честар,,, претражу?у?и док ме ?е он "покривао,,. То смо понав?али више пута, ме?а?у?и улоге све у ци?у разби?а?а (53 ) страха (и како то понекад бива, само пуки дели? секунде ?е дово?ан да спасе ситуаци?у или доведе до потпуне катастрофе). Ево "граничне ситуаци?е,, - наш стражар, сувише глуп или можда чак и пи?ан, пришао ми ?е, напустивши сво?е стражарско место на 'сасвим друго? страни ку?е, из правца из кога уопште нисам очекивао било кога. Израз "коса ми се дигла на глави,,, постао ми ?е сасвим ?асан у том тренутку, када сам кра?ичком ока, спазио на месечини, крета?е униформисаног, наоружаног човека. Из грла ми ?е излетело ?едно "Ааахх,,, потегао сам пушку (увек откочену на0x08 graphic
0x08 graphic
0x08 graphic
0x08 graphic
0x08 graphic
0x08 graphic
0x08 graphic
стражи и на рафално? па?би) "Е? , извини, имаш цигару?,, зачух тада (Каква глупост - а ?а чак и не пушим ! )
  
  
   Често се у Да?у но?у чула пуц?ава (због мачака или пи?анства). Водник (активни) и ?егов помо?ник цивил (такозвано "гра?анско лице на служби у ?НА,,) су ?едном у пи?аном ста?у пуцали из аутомата, у соби претворено? у магацин, у призем?у ку?е. Качкава? ?е постао шва?царски сир. Пуцали су и у плафон (а одмах изнад спавамо у сво?им спава?им вре?ама - ?а, Турчин, Булдожер, Дра?инац и ?ери). Поручник ?е пре?утно прешао преко свега. И он ?е имао сво?е проблеме. Страх да погине пре пензи?е, и зато готово никада но?у ни?е обилазио страже, а и пишао ?е кроз прозор. Сва тро?ица су почела сво? радни стаж у време мира, ни?е их тада плашила могу?ност да су обавезни ако затреба да ставе главе у торбу у евентуалном рату, ?ер су "знали,, да рата не?е ни бити, а плате су сасвим солидне, па и приви-леги?е, повластице и слично. Уместо да буду чврш?и од самих во?ника, лечили су сопственни страх "бр?ом,,. ?ихова несхват?ива малодушност ме ?е благо речено, разочарала. Све ?е "мирисало,, на изда?у. (Да ли ?е судбина сваке ста?а?е во?ске на територи?и ?угослави?е , да се на први звук рата распадне, остав?а?у?и народу ?едину могу?у вари?анту - да се брани сам герилским ратова?ем? Чему онда сва сила утрошених во?них бу?ета, високе во?не академи?е, добре плате и бенефици?е? Мислим да ?е евидентна велика сличност изме?у судбина во?ске Кра?евине ?угослави?е и ?НА)
  
  
  
  
  
   ТРОТИЛ
  
  
   Из досаде одлазимо у празне хрватске ку?е, траже?и к?иге, часописе, стрипове - било шта за чита?е. Ку?а у ко?о? до тада нисам био, из неког разлога, изгледа ми онеспоко?ава?у?е. Зовем Дра?инца (високи момак из истоименог места, увек на стражи у пару са ?ери?ем, хрватом из Винковаца, на?нижим човеком у ?единици, иначе обу?арским шегртом) и улазимо у двориште полако, кре?у?и се уза зид, са пушкама напред, ?едан иза другог. Обилазим ку?у док ме он покрива, гаражу, шупу. Налазим свежа? пожутелих деч?их часописа ко?е изда?е католичка црква, нешто као Ватикански "Тик - так,, . Ништа. Идемо у ку?у. Метална врата са мутним стаклом. Гурам их ногом са стране. Шкрипе. Улазим. Чизме крцка?у по стаклу полом?еног огледала. Док се кре?ем делимично замраченим ход-ником, први пут сам у прилици да осетим, праву разлику изме?у привремено ненаста?ене ку?е, чи?и су власници отишли на вишенеде?ни одмор, рецимо, и сасвим напуштене ку?е. Сама зграда, релативно очувана, без слом?ених прозора, са читавим кровом, спо?а делу?е готово нормално. Али унутра прво регистру?ем, слаб али неизбрисив мирис ко?и ?е комбинаци?а уста?алог ваздуха, покварене зимнице, ба?атог хлеба, старих паста за зубе и влагом испу?еног намешта?а, фоте?а и кревета са нераспрем?еном посте?ином. Облик ствари ?е знан - плакари, судопера, та?ири и чаше али у ?има има нешто од оне крутости ко?у поседу?у експонати у музе?у. Као да ?е све срасло с подом, залепило се и пустило корен. У спава?о? соби, наше блат?аве чизме0x08 graphic
0x08 graphic
0x08 graphic
0x08 graphic
0x08 graphic
0x08 graphic
газе преко разбацаног веша и женских хулахоп чарапа ко?е се лепе за крампоне. Чу?ем Дра?инца како дише иоред мене. Ни ?ему се не сви?а овде. Поред кревета ?е приручна библиотека. Андри?, ?една ликовна енциклопеди?а и пар романа Марсела Пруста ( 54 ) Андри?а не волим да читам а од Пруста нисам читао ништа, тако да не знам да ли да га понесем. Док листам к?иге поглед ми се заустав?а на паркету. Нешто величине сапуна за риба?е, облеп?ено сме?ом леп?ивом траком каква се користи за пакова?е робе. Не прилазим и не померам. Дра?инац одлази да позове неког. Мало касни?е долази у друштву Циге, резервисте (он ?е у восци имао посла са експлозивом, управо зато и не могу да схватим ?егов поступак). Он прилази и подиже ствар с пода, загледа и каже: "Тротил. Упа?ач "М-8,, - и ништа сложени?е од тога.
  
   Територи?алци су зачу?ени. "Претресли смо ту ку?у више пута, а овамо тротил? Одакле?,, кажу.
  
  
  
  
   ИК 1981
  
   То ?е натпис на чаури ?единог метка кога сам испалио у рату, и то грешком. Након чиш?е?а " бебице,, (како сам звао сво?у пушку) рутинска провера, репетира?е и повлаче?е ороза. Много пута сам то ве? урадио, ствар аутоматска - повлаче?е ручиие затварача, кочнииа из положа?а "укочено,,, у положа? "?единачна па?ба и ороз. Када сам дошао себи од шока, у празно? соби, испу?ено? плавичастим, опорим димом, схватио сам да нисам скинуо оквир. Тако сам убацио метак у цев. Са плафона на коме се указала рупа у дрвено? лампери?и, по мени пада фина бела прашина.Поручник ми ?е одузео аутомат и дао га капетану (резервисти) а мени ?е остала капетанова ислуаутоматска пушка без муници?е. Тако сам за стражу морао да поза?м?у?ем (!) аутомате од других во?ника. Тог дана када ми ?е пушка одузета, поручник ми ?е рекао, прво - да треба да платим метак од плате ко?у доби?ам (?) а друго - да ?е ми пуцати у поти?ак ако из нехата неког раним или уби?ем (пало ми ?е на памет да бих вероватно у такво? ситуаци?и, ?а пре убио ?ега него он мене) и тре?е - дао ми ?е три сата времена да одлучим да ли ?у да приступим доброво?цима ко?и "чисте,, Вуковар. У том случа?у доби?ам сво? аутомат и сто педесет метака и више нисам у саставу интендантског вода. Размиш?ао сам заиста три сата. Авантуризам ?е био ?едини разлог ко?и ме ?е вукао на ту страну али ?е био недово?ан. Ци?еви овог рата нису били дово?но ?асни а Хрвате нисам мрзео. Да су запалили мо?у ку?у, не бих имао ништа против, овако -остао сам. Понекад ме ипак копка шта би се десило да сам... ?
  
  
   0x08 graphic
0x08 graphic
0x08 graphic
0x08 graphic
0x08 graphic
ГЕНЕРАЛ
  
  
   Генерал ?е (наводно) залутао траже?и команду гарнизона. Тог ?утра сам са терасе спазио два ?ипа, како се заустав?а?у испред стражарског места бро? ?едан, поред кога се налази импровизована рампа. Во?ни полица?ци (по свему суде?и не обични во?ни полица?ци, ве? нека "специ?ална група,,) су изашли први, наоружани необичним кратким аутоматским оруж?ем (са пригушивачима). Затим се по?авио заставник са ук?ученим камкордером. Об?ектив камсре, усмерио ?е према вратима ?ипа. Прво се па?авио стомак импозантних размера а затим и сам генерал. Генерал с муком ста?е на ноге, прилази и руку?е се са стражарем, припа?у?е цигарету, пребро?ава рупе у зиду, вуку?и реп у облику заставника за собом. Питамо га зашто снима. "За интерну телевизи?у штаба тре?е во?не области,, каже заставник. Неки во?ници пита?у генерала "Да ли смо у рату?,, (мисле?и на чи?еницу да смо сви добили позиве за во?ну вежбу). "Пита?те Меси?а. Он ?е шеф државе...,, одговара генерал, лаконски (Стипе Меси? , иначе Хрват ?е у том тренутку био председник СФР? )
  
   "Нисам мислио да икога "кокнем,, у овом рату, али овог бих стварно "кокнуо,, - процедио ?е кроз зубе ?едан резервиста, по генераловом одласку, изрекавши тако оно што ?е ве?ини било на уму.
  
  
   ДОБРОВО?ЦИ
  
  
   Официр за безбедност (резервиста) ко?и одржава везу са командом и на кога су во?ници вршили на?ве?и притисак да сазна датум одласка из Хрватске, одржао ?е говор из кога сазна?емо да смо (гле чуда!) сви "доброво-?ци,,. Након тога многи су почели да говоре о "за?едничком повратку назад,,, свидело се то команди или не, али нико за тих тридесет и шест дана ни?е дезертирао из вода (имао сам прилике да видим два пуна аутобуса рез-ервиста (ови резервисти су вероватно били наша смена) како сатима сто?е а да нико не излази напо?е. Одбили су сва наре?е?а и све апеле, да иза?у, тврде?и да су преварени. Вра?ени су ку?ама. ?едан бро? ?их ?е дошао без наоружа?а и половично опрем?ен. Неки су чак носили ши?еле).
  
  
  
  
   АКТИВНИ , РЕЗЕРВИСТИ , ТЕРИТОРИ?АЛЦИ , ДОБРОВО?ЦИ , ЧЕТНИЦИ , ТИГРОВИ И ОСТАЛИ
  
  
   Ово ?е ипак кра?и списак во?них (и пара-во?них?) формаци?а ви?ених на лииу места. Често нисам знао шта да мислим и како да се понашам у сусрету са шароликим во?ним ?единицама, различитих ознака, назива а можда и ци?ева.
  
   0x08 graphic
0x08 graphic
0x08 graphic
0x08 graphic
Територи?алци - Углавном мештани, разнородна група, наоружана махом оруж?ем стари?ег (во?ног и не во?ног) типа, Видео сам "Thompsone,,, ловачке пушке, обичне и "Slide action,, ("пумпарице,,) као и карабине и старе немачке митра?езе (MG - 34). Униформе махом оне задужене.
  
   Доброво?ци - Више врста. Српска доброво?ачка гарда, Шеше?еви радикали, "обични доброво?ци,, (четници и Арканови "Тигрови,, су наравно, тако?е доброво?ци али ?их због специфиичних одлика сврставам посебно). Доброво?ци ко?и не припада?у неко? страначко? групи, на?чеш?е личе на територи?алце, када ?е реч о униформи, али су готово сви наоружани аутоматским и полуаутоматским оруж?ем. "Страначки доброво?ци,, често има?у камуфлажне униформе (и строжи?у дисциплину).
  
   Четници - Посебна со?та (изгледа да се код овог типа ратника, задржало нешто од оне исконске анималности. Неки од?ек давне мито-лошке приче ко?а каже да су Срби постали од вука). О ?иховом изгледу не треба много причати. Разлику?у се од свих, мешавином цивилне и во?не оде?е, кожа ?е и да?е у моди (кожне ?акне и капути) као и реденици са муници?ом. Често су у потпуности у цивилу а припадност показу?е само шубара са кокардом. Наоружа?е им ни?е ?ача страна али ту су каме ко?е улива?у страх и сво?ом по?авом.
  
   Тигрови - ?единице ко?е и по изгледу и по обуци, спада?у у неку врсту специ?алних снага. Карактеристичне камуфлажне униформе, различите од оних ко?е користи ?НА, црне "ски маске,,. Петокраке на шлемовима, преле-п?ене парчетом тканине. На?модерни?е наоружа?е. Крута дисциплина, далеко строжи?а него у регуларно? во?сци. Задржа?у се ближе на неким од ових формаци?а.
  
  
   ОДЛАЗАК ТЕРИТОРИ?АЛАЦА НА ПРВУ ЛИНИ?У
  
  
   Одлазе као на посао, у?утру или поподне, тракторима, колима, мотокултиватором или чак бициклом. Територи?алац убацу?е на зад?е седиште "Фи?е,,, сачмаре и карабин. ?егов мали син посматра. Човек седа у кола, спрема се да крене а дете лупа на врата -"Хо?у и ?а, тата...,,. ?егов отац псу?е: "Марш у ку?у... Б?ежи...,, затим излази, ишамара га и одведе у ку?у. Ауто великом брзином, дижу?и прашину, одлази.
  
  
   ЧЕТНИК - МА?АР
  
  
   Сусре?ем их кра? Дунава. Во?во?ански четници. Нема их више од четворо, петоро. Не знам да ли ?е-то цела ?единица или ?ен део. Има?у само ?едан митра?ез (дома?а копи?а немачког МG-34, познати?а као "шарац,,) и два реденика муници?е. Нисам наоружан и мало ми ?е нелагадно ме?у ?има. Траже да их фотографишем. Веру?у ми на реч, ко сам, шта сам. Да?у ми адресу да им поша?ем слику (што сам касни?0x08 graphic
0x08 graphic
0x08 graphic
0x08 graphic
е и урадио). Схватам да су много безазлени?и него што изгледа?у, дети?асти чак. ?едан од четника ?е Ма?ар. То ме чуди, али ако ве? посто?и Турчин у сивомаслинасто? униформи, зашто не би посто?ао и Ма?ар с кокардом. Фотографишем се са ?има. Кра? мене ?е висбки брад-о?а с надимком Во?вода. То ?е ?едан од ретких во?вода са дигиталним ручним сатом. Подижемо три прста, ?а са (на жалост) петокраком на капи ( 55 ) они са двоглавим орлом. У овом рату "новокомпоновани,, четници и силом гурнути у рат "партизани,,, во?у?у раме уз раме.
  
  
  
   ТИГАР НА СТРАЖИ
  
  
   У Да?у сам први пут чуо за Аркана. Фудбал ме никада ни?е занимао тако да нисам ни знао за во?у нави?ача "Звезде,,. Испред изрешетане православне цркве у Да?у, уочио сам необичног ратника на стражи. Кро? камуфлажне униформе подсе?а на комбинезон ко?и носе тенкисти. Шаре су тамни?е него код во?них специ?алаца. Уз то, човек ?е ошишан у "маринском стилу,, и носи тамне наочаре за сунце. На рукама црне рукавице без прсти?у. Сто?и у раскорачном ставу са приправним аутоматом ( Hecler ). Усу?у?ем се да га упитам: "Могу да Вас фотографишем?,,. Тип окре?е главу према мени, лагано, као да му ?е врат на кугличним лежа?евима. Тамна стакла ме одмерава?у. "Бриши!,, чу?ем одсечан глас. Не бих волео да га икад поново чу?ем. Одише смр?у. Успевам ипак у пролазу да видим оруж?е осло?ено на зид цркве и во?нике у камуфлажним уни формама како клече на поду цркве док их православни свештеник причеш?у?е, пре одласка у битку. Мноштво све?а освет?ава у сред дана треперавим, жутим светлом унутраш?ост зда?а.
  
  
  
  
   АПАТИН
  
  
   Фото апарат сам у ствари купио у Апатину од "плате,, ко?у сам доби?ао као резервиста. Дошао сам камионом. Град ?е у правом смислу изгледао мирнодоп-ски. Могао сам да уочим као рез ножа, ?асну разлику изме?у два физички тек мало уда?ена места али у ?едном погледу то су могле бити и две различите планете ( 56 ) Из апатинске поште ?авио сам се телефоном ку?и. Одговарао сам на пита?а мо?е ма?ке, где сам, како сам... Добро сам. "Какви Четници, шта причаш?,, чу?ем ?ен глас "?а гледам ,,Дневник,, сваког дана и знам да их нема. То Хрвати лажу...,,
  
  
   ДА?СКА ПОШТА
  
  
   ... ?е за разлику од апатинске ко?а опста?е у нор-малним условима сасвим друга прича. Ко ?е имао при-лике да гледа филм "Deer Hunter,, (Ловац на ?елене) и сцену у ко?о? Кристофер Волкен покушава да доби?е везу из телефонске говорнице у Са?гону, схвати?ете. 0x08 graphic
0x08 graphic
0x08 graphic
0x08 graphic
0x08 graphic
Ред нервозних и наоружаних ?уди у различитим уни-формама, од ко?их су неки дошли с прве лини?е, само да би назвали, преко ?единог телефона и чули сво?е уку?ане. У обично? пошти "падобранце,, награ?у?у псовком, а овде можда и оловом.
  
  
   ДА?СКА ТАКСИ СЛУЖБА
  
  
   Да не бих пешачио, ако идем до центра Да?а, само подигнем руку испред цивилног возила ко?е наилази. Увек ста?у. Возачу могу да наредим да ме вози у било ком правцу. Никада нико не одби?е, иако се овде бензин мери на граме. Почи?е да ми се сви?а то осе?а?е - управ?а?е човеком. Како пролази време са ове стране лини?е кочнице и кодекси понаша?а полако попушта?у. Поста?емо неспутане звери. Шта ли ?е са онима што проводе године у рату? Колико им треба времена да се поврате? "Немам, во?ник дово?нр бензина... види црвено,, понекад се неко пожали. "Вози... ?ош вози!,, изда?ем неумо?иво наре?е?е. Шеткамо се и шеткамо по Да?у.
  
  
  
   ДУНАВ
  
   Чуо сам од Дра?инца да ?е Дунав избацио нека тела на обалу. Узео сам фото - апарат и отишао на лице места али прекасно. На песку сам видео ?едино трагове крви. Ипак снимио сам та? део обале. Дра?инац ?е касни?е показивао метак ко?и ?е наводно ишчепркао ножем из главе ?едног мртваца. "Ако неверу?еш помириши...,, говорио би. Мо?а гримаса ?е била дово?на да осу?ети ?егов покуша? доказива?а. Тог дана ми ручак ни?е при?ао.
  
  
   ГОНИОМЕТАР
  
  
  
   Аутомобили са три укрштене антене на крову лута?у насе?ем. ?едну радио-станицу су лоцирали у само? близини ку?е у ко?о? се налазимо. Територи?алци долазе у претрес ку?е преко пута. Касни?е чу?ем да ?е"сусетка,, код ко?е ?е поручник ишао на кафицу посвему суде?и радила за Хрвате иако ?е Српки?а.Наводно ?о? ?е муж Хрват а сваког ?утра ?е преко"плота,, могла да види наше бро?но ста?с и слично. Лепо узвра?а?е - ми ?о? поми?е за сви?е а она нама ...
  
  
  
   ?ЕРИ
  
  
   ?ери ( Надимак по цртаном ?унаку , миш Yery ) воли да ми тепа: "?и?а, ?и?о, како си данас,,. Врти се око мене као пудлица и показу?е ми слику сво?е драге "грунтовчанке,, ко?а личи на пекинезера са ликом Та?чи ( Хрватска победница на песми ,,Евровизи?е ,, луткастог изгледа ) ?едном ми ?е ни сам не знам зашто "пукао филм,,. "Сада се уми?аваш... ти материна , а да смо код тебе клао би ме и палио лет-лампом!,, раздерах се. ?ери пребледи. Покуша да се оправда за нешто а онда схвати да ?е бо?е да у?ути.
  
  
  
   СМЕНА
  
  
   Коначно.
  
  
  
  

ТИШИНА МО?Е СОБЕ

  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
   На?чудни?е ?е кад видиш градове и села освет?ена стру?ом. Чудо ?едно. И нема постро?ава?а ?утром.Уместо чизама папуче. Мо?е к?иге. Мо? кревет.Купатило са теку?ом водом. Иза стамбене зграде, но?у, прикрадам се гаражи. Ту ?е наш чувар, у ку?ици.Живи за?едно с мачком. Очеку?ем да ме препозна као Одисе?ев стари пас на ?еговом повратку из Тро?анског рата. Ху?а режи. Мачка истрчава и мота се око ногу.Призна?ем, мало сам разочаран .Пера ми послао писмо: "Чича,, каже ,,откад ?е ваша група отишла овде ?е неиздрживо. Ови нови само се труде да се поручнику увуку... И сви "листе народну,,.Ако можеш поша?и ми неку касету, може "Metallica,,.Сад ?е мало ре?е врте на Српским и на Хрватским станицама,,. Са друге стране писма ?е нацртао велики Хрватски грб ( Ко?и се састо?и од шаховског по?а . У доба NDH по?а су била црно -бела а у доба Тита црвено -бела ) Буду?и да га ?е нацртао хеми?ском оловком ни?е било сасвим ?асно о ком се Хрватском грбу ради али ?е ту било и додатно об?аш?е?е : "За оне ко?и не зна?у "HDZ,, ( Хрватска десничарска странка , странка Фра?е Ту?мана ) а?де да се зезамо. Чича примамо те у нашу подружницу , за почасног члана. Бок Чича. Бок.,, Послао сам му касету на ко?о? сам нацртао Српски грб - равнокраки крст са четири оцила. Сада смо квит. На кра?у кра?ева "Аеро,, и "Карбон,, ( Словеначка и Хрватска фирма ) су производили на?бо?е бо?е. Растао сам на на?бо?ем Европском научно-фантастичном часопису "Sirius,, кога сам куповао за?едно са Београдском "Галакси?ом,,( Часопис за популаризаци?у науке.Нисам пропустио да ?е купим ни у рату). Али требао сам те ?а или неко други, убити Перо. Зашто? Рационални избор. ?а те не мрзим. Али човек не мрзи ни коров. Се?ам се, у основно? школи, неколико година сам био шиканиран од стране тро?ице, четворице дечака из оде?е?а. Имали су сво?у банду, сво? апарат за успоставу власти и садистичко злостав?а?е физички слаби?их или ма?е агресивних ?ака. ?а сам им сметао ?ер сам био другачи?и, нисам играо фудбал нити сам се тукао, кафи?и и цигарете - нису ме занимали. Мо? говор и понаша?е сасвим различито од ?иховог су их доводили до беса. Страшно их ?е иритирало и то што се никада нисам бранио, кроз сузе понав?а?у?и ?едно те исто: "Зашто ми то радите? Шта сам вам скривио?,,.?едном реч?у понашао сам се као добар хриш?анин, иако тада нисам знао много о хриш?анству. Окретао сам други образ, насилнику. Временом сам схватио да ?е пасивност и прашта?е по сваку цену, можда ?едан од главних недостатака православног хриш?анства. Се?ате се Инди?анаца и ?иховог прашта?а? Нема их више. ?адни остаци без сопствене културе. Ова? народ стално тражи емотивно оправда?е за све што кроз истори?у ради, никада не делу?е плански, срачунато. Треба да учи мало од Немаца и Ази?ата. Срби мисле "а, добро мало се"по?апамо,, па се помиримо...,, или "ако ти мене не дираш, не?у ни ?а тебе,,, а она друга страна се само измакне као лешинар, пар корака или ако треба и три корака, па онда стрп?иво чека да узме у к?ун , ?ош комад крвавог меса. Чека и чека. У недоглед.

У Вражогрнцу

22. октобра 1996.

ОБ?АШ?Е?А

  
  
   1. Шibenik je grad na obali Jadranskog mora , Hrvatska.U vreme kada je Hrvatska bila samo jedna od шest republika Socijalistiчke Federativne Republike Jugoslavije , u Шibeniku se nalazila jedna od baza Jugoslovenske ratne mornarice.Tu se tako?e nalazio и bata?on mornariчke peшadije.
  
  
  
   2.Knin je grad uda?en чetrdeset kilometara od Шibenika , u brdovitom unutraш?osti Hrvatske.Do 1995 godine i Hrvatskih vojnih operacija ,,B?esak,, i ,,Oluja,, (Verovatno su nazivi dati po ugledu na nemaчki izraz ,,Blitzkriegh ,, и naziv Ameriчke kopnene ivazije u Iraku - ,,Desert storm ,, Tako?е , мnogo se govorilo u to vreme o Ameriчkim savetnicima koji su , navodno , pomogli Hrvatima da sprovedu ove operacije чiш?e?a) ve?inu stanovniшtva u gradu i okolini чinili su Srbi.Ono {to sam касни?е током рата u razgovoru sa Srbima из Хрватске , uvek mogao da чу?ем , своди се на следе?е : Srpsko stanovniшtvo , ne жele?i da se uklopi u novu ulogu koju mu je nametnulo , како су то они дожив?авали , ocep?e?e Hrvatske i ose?aju?i se ugroжenim zbog uspomena na genocid iz Drugog svetskog rata koje su poчinili Hrvatski faшisti nad Srbima , formiralo je сопствену vojsku i svoju autonomnu oblast na tom podruчju , nazvavшi je Republika Srpska Krajina. Padom Krajine , oko dvestotine hi?ada Srba , uglavnom civila , postali su izbeglice , жrtve novog genocida , prebegavшi na teritoriju Srbije.Liчno sam video te izbeglice iz Knina 1995 godine.Bila je jesen.U уметничко? galeriji u centru Zajeчara imao sam prvu samostalnu izloжbu.Prethodnog dana lepio sam po gradu plakate sa obaveшte?em.Izloжbu sam nazvao ,,Trag,, a upeчat?ivi naslikani vuk iznad teksta privlaчio je poglede.Plakat je bio odra?en na obiчnoj fotokopir maшini.Se?am se dvoje ?udi koji su mi priшli и koji su izgledali zapuшteno , obrasli u bradu poput kloшara.Na sebi su nosili pr?ave dro?ke uniformi sa amblemima Republike Srpske Krajine.Pitali su me kakav je to plakat.Objasnio sam im ?ubazno da je to plakat moje izloжbe и pozvao ih da do?u.Uopшte me nisu razumeli , delovali su potpuno izgub?eno.Verovatno sam im delovao poput vanzema?ca sa svojom priчom o цртежима и slikama dok su se oni dan ranije traktorima чije su prikolice bile prepune rasplakanih жena и dece и ostataka ?ihove jadne imovine , probijali putevima koje su bombardovali Hrvatski avioni ,,Mig-21,,Nekoliko dana kasnije video sam jednu kolonu traktora kako pristiжe.Sportska hala na kraju grada bila im je odre?ena za privremeni smeшtaj.Starice u crnom sa crnim maramama , silazile su drhte?i ,uz pomo? muшkaraca, sa prikolica.Neke од тих жена su mokrile iza ukrasnog шib?a у парку.Delovale su potpuno raspame?eno.Dve жene su brale црвене bobice sa jednog жbuna razgovaraju?i o tome ,,za шta bi to moglo da se upotrebi,, Izgleda da su u жivotu prvi put videle tu vrstu bi?ke или уопште нису размиш?але о ономе о чему говоре . Video sam potpunu dezorijentisanost ?udi koji su doslovno - juчe , izgubili sve и sada se naшli na sasvim drugom kraju zem?e , u potpuno nepoznatom okruжe?u.Bilo je muчno , sa svih strana чuo se uzdah и plaч , romor glasova , svi ti ?udi bili su jedna velika упа?ена rana.
  
  
  
   3.Ne znam kakvi su propisi u armijama drugih zema?a.U Jugoslovenskoj narodnoj armiji ( JNA) je iz nekog razloga ( propisanog pravilima sluжbe ? )bila praktiчno zabra?ena upotreba naoчara za sunce , i izuzev oficira , obiчan vojnik bi mogao da zaшtiti oчi na ovaj naчin samo uz potvrdu lekara specijaliste , da mu je tako neшto - zdravstveno potrebno.
  
  
   4.U to vreme nisam ni znao , kao ni mnogi vojnici iz Srbije , da u Kninu i ?egovoj okolini жive Srbi. Razlog ? Sve do raspada tog velikog organizma koji se zvao Socijalistiчka Federativna Republika Jugoslavija (SFRJ) zvaniчna unutraш?a politika zem?e zvala se ,,Bratstvo i jedinstvo,, Viшe razliчitih naroda , sa razliчitim kulturama , jezicima i religijama bilo je mogu?e odrжati na okupu u jednoj drжavi samo uz svojevrsni vid grupne anestezije , pre?utkuju?i prave statistiчke podatke o rasprostra?enosti ovog ili onog naroda , zamag?uju?i svako odviшe jasno istica?e nacionalnog ili plemenskog porekla.Otprilike , kao kada biste okupili na jednom mestu vukove iz razliчitih чopora i ubedili ih makar privremeno da nisu vukovi nego - ovce.Dakle , ne znaju?i uopшte da se nalazim u podruчju Hrvatske gde su Srbi u ve?ini ja sam razmiш?ao u stilu :,,Ah , pa i Hrvati mogu oчigledno da budu srdaчan svet !,,
  
  
   5.Zvali su ih ,,bata?onci,,Da ih je neko nazvao ,,marincima,, verovatno bi to zvuчalo ideoloшki nepodobno budu?i da su bili sastavni deo oruжane sile jedne socijalistiчke zem?e(Budu?i da nikada nije pristupila Varшavskom paktu i da je traжila neki svoj ,,samostalni socijalistiчki pravac,, Jugoslavija je bila otvorena i za Ameriчku vojnu pomo? koja nije bila sasvim zanemariva.U kasarni koja se nalazila u Шibeniku, imao sam priliku da vidim isluжene tenkove tipa ,,Sherman ,, )?ihova obuka ,kao elitnog roda ,trajala je praktiчno tokom celog vojnog roka (dvanaest meseci) za razliku od ,,obiчne,, vojske , чija obuka ne traje duжe od par meseci.Od ostale vojske, razlikovali su se po plavim beretkama i amblemu na levom rukavu sa ukrшtenim puшkama i , koliko se se?am, sidrom(Osim ratne mornarice i mornariчke peшadije , svi pripadnici kopnenih trupa JNA nosili su kape poznate kao ,,titovke,,nazvane tako po Josipu Brozu Titu , komandantu Jugoslovenskih partizana u Drugom svetskom ratu.Ova kapa koja se nagore suжava poput krova ku?e, podse?a na Sovjetske i Francuske vojne kape od kojih verovatno i vodi poreklo.Капа ?угословенске Кра?евске во?ске била ?е такозвана ,,Ша?кача,, Негде сам прочитао да ?е ова капа ко?а се толико одома?ила у Српском народу да ?е постала део народне нош?е уствари - аустри?ског порекла ! Наиме , аустри?ски генералштаб ?е у деветнаестом веку наручио диза?нира?е нових униформи аустри?ске во?ске.Поменута капа ?е била ?едно од диза?нерских реше?а ко?е ни?е било прихва?ено а влада Срби?е ?е та? ,,вишак,, откупила по снижено? цени од Аустри?е за сво?у во?ску )
  
   6. - Шерпе, лонци, шерпе ....
  
   7.- Возило Аустри?ског порекла , у во?сци звано ?едноставно ,,Пинц,,
  
   8. - "М - 48,,( Вероватно , дома?а копи?а Немачке пушке ,,Mauser,, из Другог светског рата ) Кориш?ене само током вежбе.
  
   9.-У ?НА на?стари?и подофицирски чин до 1952 године.Од 1974 године Заставник и Заставник Прве класе , на?стари?и су чинови мла?их официра (подофицира)
  
   10.-Сава Ковачеви? ?е део партизанског мита Другог светског рата.Партизански командант , Црногорац пореклом , погинуо ?е у ?едно? важно? бици на просторима Босне , када ?е према званично? верзи?и , остао на положа?у штите?и повлаче?е сво?е ?единице.?егова карактеристична физиономи?а , дугих харизматичних , црних бркова помало асоцира на славног Мексичког револуционара - Запату.
  
   11.- Наравно , у свим соци?алистичким зем?ама ,,плави,, ?е увек био непри?ате?.
  
   12. - Четни евидентичар.
  
   13. - По природи сам повучена особа. Недово?но друштвен, чак затворен. У време када сам полазио у рат (имао сам тада 24 године ) иза себе нисам имао ни ?едан ?убавни састанак нити сам одмакао да?е од чисто "основачких,, симпати?а. К?иге су ме често више занимале него ?уди.
  
   14. - Никада до тада нисам пропустио да извршим наре?е?е.Не ради се о томе да сам нека покорна особа, склона поштова?у ауторитета.Напротив ! ?едноставно сам хтео да са што ма?е проблема ,,ота?игам,, сво? во?ни рок и вратим се ку?и. Нисам правио проблеме типа:, бежа?е изкасарне, закаш?ава?е, туча и слично. ?едно време на обуци су ме чак предлагали за значку примерног во?ника. Нисам мо?акао одсуства и издржао сам готово цео во?ни рок без одсуства да бих тек на кра?у искористио ?едно ?едино, такозвано "редовно,, одсуство. Све ово радио сам наравно, зато да бих се у во?сци задржао штокра?е и са што ма?е последица.
  
  
   15.- Град у западно? Срби?и.
  
   16.-Град у Словени?и.
  
   17. - Безимени заставник се показао правим пророком. Не знам да ли су друга дво?ица жива и да ли сууопште учествовали у рату. Надам се да су добро као и друг (сада господин) заставник.
  
   18.-Многи ратни надимци на просторима бивше ?угослави?е сведоче о томе.
  
   19. - Познато ?е да безбро? копи?а АК- 47 има у многим зем?ама.Румуни?а (?ихова индустри?а производи пушке са карактеристичним дрвеним рукохватом постав?еним напред) некадаш?а Источна Немачка, Кина (ова? тип има угра?ен и ба?онет) итд.Оно што мене копка ?е сличност изме?у Немачке ?уришне пушке STG-45 и Сов?етске АК- 47.Да ли ?е ова Немачка пушка , ко?а се и по?авила рани?е , била узор Михаилу Калашникову када ?е стварао сво?у АК-47 ?
  
   20.-Како бих ова? школски предмет описао дош?аку из неке рецимо Шведске или Холанди?е ? Запад има сво?е перверзи?е али обучавати децу за постав?а?е ,,минско - експлозивних средстава ,, и слично , и то на школском часу , то ?е ( сада то тек ?асно видим ) ?една врста злочина.Та? предмет ?е био нешто као предво?ничка обука.Имали смо и га?а?е из М-48.Зашто се овде сада ?уди чуде због невероватне деструкци?е ?угословенског гра?анског рата ? Па то су године и године спрема?а читавих генераци?а , ?ош у школско? клупи , за рат и дуготра?но герилско ратова?е.?а сам одрастао уз приче о Другом светском рату ко?е ми ?е испредао уместо ба?ки мо? деда.Када сам стварно отишао у рат , имао сам утисак као да сам то све ве? видео.Као да сам то ве? проживео.Готово да сам га доживео као нешто природно и нормално.
  
   21.-Шпеге? ?е био Хрват .Имао ?е неку функци?у , више се и не се?ам ко?у , ?едино знам да ?е Служба безбедности (мислим да ?е у меди?има речено да ?е пита?у била во?но - обавешта?на служба ?НА) успела да сними ?егов разговор о добавци лаког наоружа?а за Хрватску , ко?а ?е иначе , тада ?ош увек била у саставу СФР?.
  
   22.-Цети?е ?е ма?и град у Црно? гори.Некада ?е био ?ена престоница.
  
  
   23.-Подгорица.Престоници Црне Горе вра?ен ?е стари назив.У доба СФР? град ?е носио назив по ?осипу Брозу Титу.
  
  
   24. - Нисам пропустио ни преврат у Румуни?и (наравно говорим о директном ТВ преносу) ни почетак "Заливског,, рата.
  
   25.-BBC ?е могао да се прати касно увече а вести овог тв канала преузимала ?е наша државна телевизи?а.Мислим да ?е Милошеви? на ова? начин хтео да створи привид о слободном протоку информаци?а и ,,транспарентности,, државних меди?а.Ве?ина гра?ана у то време ни?е ?ош имала могу?ност директног пра?е?а сателитских канала па ?е ово стварало илузи?у о то? ,,транспарентности,,
  
   26.-Ово ме ?е заварало.Мислио сам да ?е про?и године пре него ме позову на во?ну вежбу (иако ?е рат ве? увелико тра?ао , природно ?е да човек негде у себи , одби?а да поверу?е да ?е баш он она? кога заиста ша?у у прави , убилачки рат )Нормална процедура рани?их мирнодопских времена била ?е - прво позив за задуже?е униформе онда во?на вежба.
  
   27.-Други по величини град у Срби?и.Уда?ен сто километара од За?ечара .
  
   28.- Немачки концентрациони логор ,,Црвени крст,, се налази усред самог Ниша.Сачуван ?е као мемори?ални музе?.
  
   29.-?угословенска верзи?а Сов?етског тенка Т-72
  
   30. - Када ме ?е видео необри?аног, са два бро?а ве?ом "титовком,, ко?а ?е зато личила на ша?качу и ,,цвикерима,, (стакла су кружна - такозване "ленонке,,)?едан активни во?ник ме ?е потапшао по ле?има викнувши: "Где си Чича?,,. ( Ова? надимак ?е током Другог светског рата носио ?енерал Дража Миха?лови? , командант ?угословенске Кра?евске во?ске у ота?бини односно четничких герилских ?единица.Ова? нациналистички покрет ?е изгледа насто?ао да углавном опстане током рата и дочека ?угословенског Кра?а након победе савезника , ме?утим након победе Титових партизана четнички покрет ?е потпуно нестао у ?угослави?и да би га реинкарнирао тек распад СФР? и деведесете године прошлог века )Тако сам добио ратни надимак.
  
   31.- У том тренутку то ми ни?е изгледало тако важно ?ер сам био само ?едан од гомиле резервиста а познато ?е да команда никада не води рачуна о ,,старо? во?сци,, као о новопеченим регрутима па се и сваки резервиста по природи ствари понаша много слободни?е.Уопште ми ни у ?едном тренутку ни?е пало на памет да чиним прекрша? (иако то , строго узевши, ?есте био прекрша? ) када сам себи ,,прикачио,, нараменице десетара.
  
   32.-Границу са Хрватском чини на том подруч?у река Дунав.Буду?и да ?е Ниш сасвим на истоку Срби?е на граници са Бугарском до Апатина на граници са Хрватском требало ?е пре?и око 350 километара.Кретали смо се магистралом Ниш-Београд ко?а ?е трасирана ?ош у Римско доба као ,,VIA MILITARIS,,
  
   33.-Касарна ?е добила име по Српском херо?у-устанику Стевану Син?ели?у.Током Првог Српског устанка погинуо ?е у свом рову-утвр?е?у за?едно са целом сво?ом ?единицом ( поми?е се 3000 ?уди ) бране?и узвише?е Чегар од Турака.Син?ели? ?е запалио магацин са барутним прахом у тренутку када су Турске трупе пробиле одбрану и упале у утвр?е?е.Наводи се да ?е погинуло близу 6000 ?уди , и Срба и Турака.Од одсечених глава Српских устаника Турци су у Нишу саградили такозвану ,,?еле - кулу,, (Лоба?а - кулу)
  
   34.-Ако се изузме чи?еница да нисмо добили рецимо , гас-маске.
  
   35.- Ба?онете смо користили за крцка?е ораха , дршком ?ер су за све друго били ма?е употреб?иви.Прво - били су потпуно тупи, а друго - несавит?ива оштрица би при паду на бетон ?едноставно - пукла.Иначе заним?иво ?е и то, када ?е о само? опреми реч, да нам ?е ве?ина те опреме углавном сметала. Почев од нефункционалне торбице за муници?у (РАП) ко?а тежином непотребно оптере?у?е само ?едну страну тела, за разлику од Руске верзи?е ко?а се носи на грудима , до застарелих америчких ашова из 1945 године , кориш?ених ?ош током искрцава?а у Норманди?и !
  
   36. - Мо?а ?е била М - 70 АБ2 - са преклопним кундаком.
  
   37.- Мада многи говоре о спонтаном настанку , почетком деведесетих , овог сада ве? свима знаног Српског поздрава (ко?и подсе?а на Черчилово ,,V,, прстима с том разликом што ?е ,,придодат,, и палац као тре?и прст) мени се чини да ?е на томе неко маркетиншки порадио , можда нека Служба безбедности ко?а ?е градила ,,новокомпоновани,, национални ими?.?ер , уколико се ради о симболу бро?а три односно ,, Светог тро?ства ,, он ?е код православних хриш?ана сасвим другачи?и - три скуп?ена прста окренута према унутра , према челу и грудима.
  
   38.- У вези доктрине о такозваном ,,Братству и ?единству,, ве? сам нешто навео у об?аш?е?у под бро?ем 4.Овде само о мосту - велики бетонски мост преко Дунава ?е мислим , подигнут негде 70-тих година прошлог века.
  
   39.- MP-45 (У ?угослави?и познат као ,,Шма?сер,, ?угословенска копи?а овог пишто?-аутомата вид?иво се разликовала по закрив?еном оквиру за муници?у.Оруж?е ко?е сам ?а видео имало ?е прав оквир што упу?у?е на оригинално Немачко порекло ) MG-34(У ?угослави?и познат као ,,Шарац,, Тако?е масовно копиран)
  
  
   40. - Да? , мала варошица на граници Хрватске са Срби?ом , ?е иначе родно мссто великог Српског научника Милутина Миланкови?а, човека ко?и ?е об?аснио механизам леденог доба. Светски признат на свом по?у рада (попут Тесле на но?у електромагнетних сила) Миланкови? ?е био ?едан од оних ко?и су могли да доби?у Нобелову награду за животно дело. ,,NASA ,, ?е у ?егову част назвала велики кратер на Марсу именом ,,Milankovic,,
  
   41. - Пуни назив :NEOVISNA DR?AVA HRVATSKA. NDH ?е током Другог светског рата била на Хитлерово? страни.Делови Хрватских усташких (Ustaša , ustaški pokret -Хрватски фашистички покрет , настао, како то званична истори?а наводи , у Мусолини?ево? Итали?и пре Другог светског рата одакле се пренео касни?е у Хрватску) Наравно , никада се не?е утврдити права истина ?ер истори?у пишу победници.Оно што сам ?а учио у школи а што сам тако?е слушао и од Срба из Хрватске звучи поражава?у?е и говори о великом и систематском истреб?е?у Србског , односно уопште нехрватског становништва у NDH у бро?ним концентрационим логорима ко?е нису држали Немци ве? Хрвати.Поми?е се цифра од 700.000 уби?ених Срба.Понекад озби?но размиш?ам о менталном ста?у и колективно? психози народа на Балкану.И невидим реше?е.
  
   42.- Када сам ?удима из мо?е ?единице испричао где сам био у току но?и , ни?едан од саговорника ми ни?е поверовао.Напросто су мислили да лупетам.
  
   43.- Ако се не варам у Толсто?евом ,, Рату и миру,, посто?и ?едан пасус ко?и говори о то? надреалности рата , уда?еном фону арти?ери?е ко?и се меша са зу?а?ем буба у непосредно? близини (Сцена са Тушином ?)
  
   44.- Трпи?а ?е ма?е насе?е у Хрватско? у коме су поред Вуковара , во?ене на?жеш?е борбе .На?теже борбе везане за Трпи?у во?ене су на такозвано? ,,Трпи?ско? цести ,, На?теже борбе у граду Вуковару во?ене су на подруч?у ,,Митнице,, Током рата у Хрватско? по?мови ,,Митница,, или ,,Вуковар,, односно ,,Трпи?ска цеста,, били су синоними попут некада ,,Ста?инграда,, Хрвати су Вуковар одиста и називали ,,Хрватским Ста?инградом,,
  
   45.- Познати извештач "SKY NEWS,,-а. Извештавао ?е из Хрватске, Босне, Срби?е.Пратио ослоба?а?е Вуковара. ?егови извешта?и се углавном баве збива?има у Еврои. Према некимнаписима у нашо? штампи, као и према самом ?еговомизвештава?у стиче се утисак да ?е бар за ни?ансу био об?ек-тивни?и од других страних репортера.
  
  
   46.- Од старости, не од граната. У Да?у ?е ве?инаку?а била потпуно читава и никако нисам могао даповежем ту слику са оном ви?еном на ТВ пре доласка уХрватску.
  
  
   47.- Индекс 202 , омладински радио.У то време ?една од на?слушани?их радио станица .
  
   48.- Било ?е чудно видети беду код ?уди ко?и суимали у власништву двоспратне и троспратне ку?е,огромна газдинства, са целокупном механизаци?ом. УИсточно? Срби?и насе?а ма?а од града изгледа?усасвим пропало, мртво. Да? ?е остав?ао добар утисакчак и у срсд рата. Имао ?е изглед напредне варошице.
  
   49.- Чему све та? шлем служи. Када сам добио прекоманду у во?сци, путовао сам "Галебом,, (Некада Титов приватни брод , настао од ремонтованог запле?еног Немачког миноловца ,,Fogl,, Након Титове смрти кориш?ен и као транспортни брод , за превоз трупа ) До копна смо пошли ,,ДТМ,,- ом ( Десантно транспортни брод )Пошто ?е била бура а брод се ва?ао на таласима, многи су повра?али у сво?е шлемове ?ер им ?е било строго забра?ено да не пр?а?у под пловила.
  
   50.- Па када вам неко читав живот говори ,,ништа ти незнаш , ?ош си зелен ,, а ми смо урадили ,,ово ,, или ,,оно,, Наша стара генераци?а ,,заслужу?е вашу вечну захвалност ,, то ?е онда права тирани?а. Коначно и мо?а генераци?а има шта да каже али не лези враже , ратови 90-тих ипак ,,нису некако они прави ратови,,Ето , ни?е било рецимо Немаца.А како без Немаца може бити правог рата ? (Немачки млазни ловци у нападу на Срби?у 1999 године и Немачки контигент на Косову , то се ипак не рачуна.То ипак ни?е , забога , SS ,, Prinz Eugen ,,)
  
   51.- У сваком случа?у бар ни?е патетична као чувена "Lili Marlen,, на?познати?и шлагер Другог светског рата. Мало ко зна да су ову песму волели и Енглези и Американци, да ?е испевана и на енглеском, да ?е слушана и у Коре?и и у Ви?етнаму. А први пут у истори?и ?е емитована из окупираног Београда 1941 године , одакле сада стижу и радио таласи "202,, -о?ке.
  
   52.- Турчин ни?е могао но?у, веровали или не изстраха од вампира. Тада сам први пут чуо да и муслимани има?у сво?у вампирску митологи?у. Чиме ли се бране од ?их, белим луком и полу-месецом?
  
  
   53.- Ову "цаку,, са лампом видео сам у филму "Omega man,, са Чарлстоном Хестоном ( Charlton Heston ) у главно? улози. Напомена: Ова? потез ?е вероватно могао да се оконча и трагично (по мене), али тада нисам размиш?ао о томе да лампа више ода?е мо? положа? него положа? евентуалног непри?ате?а. Ипак, зашто онда во?ска и полици?а у Латинско? Америци користи батери?ске лампе причврш?ене на пушке током раци?е?
  
   54.- Ништа од ових ствари нисам понео. ?едини"плен,, ко?и имам ?е фотографи?а ку?е у ко?о? сам био.
  
  
   55.- Били смо ме?у послед?им во?ницима са петокраком на капи. Са шлемова смо састругали ово обележ?е а са капа покидали. Нисам веровао да ?у то да доживим за живота, а доживео сам чак и распад Сов?естског Савеза и укида?е (након седамдесет година рада) "КПСС,,-а. За мене , заклетог анти-комунисту ово су били заиста дога?а?и за пам?е?е.У сваком случа?у не спадам у ?уде ко?и жале за , рецимо , ?осипом Брозом Титом и СФР?.Оно због чега одиста жалим ?есте ово- зашто се све ни?е одиграло као у Чехословачко? , мирним путем ?
  
   56.- У Да?у цивили на улици а посебно деца обавезно дижу длан горе у знак поздрава човеку у унифоми. Увек. Ако не отпоздравиш изгледа?у уплашено.
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
 Ваша оценка:
Связаться с программистом сайта.

Новые книги авторов СИ, вышедшие из печати:
О.Болдырева "Крадуш. Чужие души" М.Николаев "Вторжение на Землю"

Как попасть в этoт список

Кожевенное мастерство | Сайт "Художники" | Доска об'явлений "Книги"